Prve žene u državnoj službi (IV)

Do 1884. godine u Srbiji su poštanske i telegrafske stanice bile odvojene, neke čak i u posebnim objektima. Mladić koji je želeo da postane telegrafista podneo bi molbu ministarstvu da mu se dozvoli da ga lokalni telegrafista obučava tom zanatu. Posle obuke bi praktikant polagao ispit pred komisijom Poštansko-telegrafskog odeljenja Ministarstva narodne privrede. Godine 1884. pošte i telegrafi su spojeni u poštasko-telegrafske stanice, pa je te godine otvoren prvi poštansko-telegrafski kurs, za činovnike obeju struka kako bi se znanje standardizovalo.

 

20 (3)
Ružica Prtrović Crepić – telegrafistkinja koja je dešifrovala telegram ministra spoljnih poslova Austrougarske grofa Leopolda Bertholda o objavi rata Srbiji

Međutim, za stručni razvoj telegrafije je posebno bitna Prva poštansko-telegrafska škola, otvrena 1. novembra 1888. godine. Upravnik ove škole i predavač elektrotehnike bio je Zdravko Rajković, koji je napisao knjigu Električna telegrafija. Kasnije su otvarane srednje PTT škole, ali su održavani i specijalni kursevi za neke veštine.

Prema Građanskom zakoniku Kneževine Srbije iz 1844. godine, ženama nije bilo dozvoljeno da rade u državnoj službi. Presedan je učinio ministar narodne privrede Kosta Taušanović, koji je dozvolio da se 31. januara 1891. godine, daleko od Beograda, čak u Nišu, zaposli prva žena u državnoj službi, telegrafistkinja 2. kl. Julijana Dragojevićeva. Ona je očigledno poslužila kao „probni pilot“, jer je već u septembru iste godine otpočela sa radom Prva poštansko-telegrafska ženska škola. Tako su, na mala vrata, u PTT struku i među državne činovnike ušle žene.

Na Narodnoj skupštini ministar Taušanović je bio optuživan za kršenje zakona, ali on izgleda nije hajao, nego je čak prisustvovao i ispitima, koji su otpočeli 30. maja 1892. godine. Tako su žene u Srbiji svoju ravnopravnost i sposobnost da rade isto kao muškarci dokazale najpre u poštama i telegrafima.

*Na naslovnoj fotografiji: Hjuzov telegraf (Poštanski muzej Srbije)

aleksinac3Objavljen medijski sadražaj je deo projekta „Prošlost za pamćenje-biznis za sadašnjost“, koji je sufinansiran putem konkursa od strane Opštine Aleksinac. Sadržaji izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

three × two =