Првомајско искушење: Дан сећања на Јудину издају испит за вернике

Међународни празник рада, Први мај, сваке године резервисан је за боравак у природи, роштиљање, дружење и забаву. А да ли је тако и ове године? Овога пута Први мај се разликује по томе што је у сенци великих хришћанских празника и на половини страсне или страдалне седмице.

Првог маја је и Велика среда, дан када се сећамо Христовог страдања и последњих дана његовог овоземаљског живота. На Велику среду се спомиње издајство Јуде Искариотског. У спомен жене која је излила миро на ноге Христове, тог дана у црквама се врши једна од седам светих тајни, освећење јелеја. Током свете тајне јелеосвећења верници се помазују освећеним уљем као леком за телесно и душевно здравље.

Верници су овога пута у прилици да бирају да ли ће одабрати празновање Првог маја или Велике среде, пише епископ Сергије у тексту који је објављен на сајту Српске православне цркве.

– Није случајно што се ове године празновање 1. маја поклапа са празником Велике среде. Ништа није случајно, па тако ни овогодишње поклапање, јер опет смо у прилици да бирамо: или ћемо као хришћани за Христом или као безбожници на Велику среду празновати Први мај? – наводи епископ.

Он додаје да му није намера да оспори значај 1. маја, који се празнује широм света, али да као епископ Цркве Христове има дужност да укаже на погубност овогодишњег прослављања тог истог празника, зато што он „пада” баш на Велику среду, када се Црква, између осталог, опомиње Јудине издаје.

– Први мај на излетиштима прослављају радници тако што роштиљају, певају и уопште се веселе, што ове године никако не приличи, јер тај исти дан је Велика среда, дан у Страсној седмици током које се молитвено присећамо последњих дана Христовог овеземаљског живота – пише даље епископ Сергије. 

Vaskrs

Страдална седмица је и период најстрожег поста и уздржавање од славља. Ове дане треба провести у миру и молитви и зато се у њих не уклапа концепт прославе Првог маја. На то подсећа и епископ Сергије у свом писму, где поручује верницима да славље могу да оставе за дане након празника Васкрсења Христовог, када и приличи да се истински радујемо.

– Важно је да се чује глас радника, да буду поштована њихова права, да се свакодневно поправља њихов положај у друштву, али од тога је, верујем, далеко важније да се не сврстамо међу оне који ће грубо нарушити светињу црквеног реда и поретка, јер не можемо истовремено 1. маја роштиљати, певати и пити, а неколико дана касније прослављати празник Васкрсења Христовог. Бирајући између 1. маја и Страсне седмице изаберимо Господа да не бисмо као богоиздајници имали удела са Јудом – напомиње епископ. 

Он је позвао вернике да буду разумни у свему, не скрнавећи светињу и све оно што из ње износе као духовно благо, већ да се покажу благодарним Господу на свему што им је несебично пружао. Своје писмо завршио је подсетивши нас на речи блаженопочившег Патријарха Павла: „Бог ће помоћи, ако има коме!”

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

1 + fifteen =