Naš čitalac prof. dr Svetozar Vukadinović rodom iz Žitkovca nam je u poslatom pismu ukazao na jedan značajan događaj iz naše prošlosti koji zaslužuje veću pažnju zajednice. U tekstu koji je ovaj univerzitetski profesor prirodnih nauka u penziji naslovio „Slovo na groblju u Žitkovcu 5. decembar 2021. godine” kaže: „Pre 80 godina, tačnije 5. decembra 1941. godine, nemački okupatori streljali su 44 Srbina ispred kapele na groblju u Žitkovcu.
Na spomen-ploči, uzdignutoj oko pola metra od zemlje i udaljenoj od zida kapele takođe za oko pola metra, naznačeno je da je tu 1941. godine, posle velike borbe u Jošanici, streljana veća grupa prvoboraca – partizana Ozrenskog odreda.
Taj tekst, upoznaje nas ovaj čitalac, postavio je Mesni odbor saveza boraca u Žitkovcu 29. 11. 1951. godine, dakle šest dana ranije od dana streljanja. Tada je za političare 29. novembar bio značajan datum, pa 5. decembra niko nije došao do groblja da stavi makar jedan cvet u podnožje zida kapele, dan kada su Nemci streljali 44 Srbina. Među streljanima bilo je 11 članova boraca Jastrebačkog odreda, partizana i 33 Roma iz sela Jošanice, nedaleko od Sokobanje, koji nisu bili članovi Sokobanjskog partizanskog odreda.
Članovi Mesnog odbora boraca Žitkovca nisu se ni potrudili da ispišu imena streljanih, ni tih 11 partizana kao ni tih 33 Roma, a svakako su znali da ih je pred streljanje „ispovedao” žitkovački pop Vukadin. On je čak uz pomoć jošaničkog paroha dobio i imena 11 Roma koje nije stigao da „ispovedi”, jer su Nemci posle „ispitanih” 22 Roma prekinuli to saslušanje. Razlog, da bi obavili streljanje pre mraka. Tada su u dvorištu monopola Nemci postrojili sve doterane Srbe i Rome, pročitali im smrtnu presudu i oterali ih ispred kapele na groblju gde su ih streljali. Pop Vukadin je celokupni spisak streljanih predao niškom muzeju. Profesor Svetozar je sin pomenutog paroha (primedba redakcije).
Za neko docnije obeležavanje dana streljanih, 5. decembra – taj zid kapele je okrečen, a crvenom bojom su istaknuta mesta na zidu gde su se meci zarivali. Na tom zidu se još može uočiti da je crvenom bojom obeleženo i još jedno mesto iznad glava streljanih, što znači da se među nemačkim ubicama nalazio i jedan Nemac koji nije hteo da puca u ljude ispred tog zida kapele – zida smrti. Samo jedan!
Pop Vukadin je sa monopolske ograde posmatrao to streljanje pa je uočio da je potporučnik Vrobel, koji je komandovao četom vojnika, prišao svakom streljanom i ispaljivao po metak u glavu, svakom od njih. Ovaj detalj je uočio i Bora Marković, meštanin sa tada svojih 15 godina (koji je još živ), a bio je skriven u kopi kukuruzovine prve njive do kapele.
Za jednu od tih godišnjica streljanja, recimo 1980. ili 1990. godine, Žitkovčani su skromno ogradili to parče zemlje pored kapele, gde su bili saterani svi ti ljudi za streljanje. Ta ograda se sada raspada, stubići su u blatu koje plavi voda sa česme postavljene na zidu kapele. I ograda oko zajedničke grobnice, tvrdi ovaj naš čitalac, je takođe u raspadu.
Sutra: Ko traži uređenje tog dela groblja i šta preduzima lokalna samouprava.
Čudno da poštovani profesor nije shvatio mentalitet naših ljudi, koji ne poštuje ni žive..Naše priče su večinom tužne. Naših predaka i njihovih žrtvi smo se odrekli plebiscitarno. Mi našu istoriju ne znamo niti se trudimo da nešto o njoj naučimo . Nacija smo koja nestaje.. U korovu su sva groblja palih boraca svih oslobodličkih ratova, setimo ih se jedino kad kamere snimaju.