Obeležavanje 214. godišnjice Boja na Deligradu proteklo je u duhu sećanja na srpske rodoljube koji su u bici, započetoj trećeg septembra 1806. godine, uspeli da odbrane ovdašnje šančeve i spreče brojčano jaču tursku vojsku da prodre u tadašnju Srbiju. Ali, u obraćanju zvaničnika bilo je i reči o sadašnjim izazovima Srbije, a jedni od njih su i aktuelni razgovori u Vašingtonu.
Pozdravljujući prisutne goste, među kojima su bili predstavnik Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Nerić, kao i pripadnici Vojske Srbije, predsednik opštine Aleksinac Dalibor Radičević je podsetio prisutne na značaj obeležavanja ovih događaja.
− Mi imamo obavezu i dužnost da se sećamo naših slavnih predaka i žrtava koje su oni podneli u tim oslobodilačkim ratovima. Borba za Srbiju traje i danas ali se vodi na jedan malo drugačiji način, ali ima isti cilj. Kažu da se od istorije ne živi, ali jedan narodće postojati sve dok pamtimo naše pretke i njihove uspehe u odbrani Srbije − poručio je Radičević.
O slavnoj pobedi na Deligradu govorio je i državni sekretar Nenad Nerić, kazavši da se, na ulazu u Đuniski tesnac, između Drenovačkog potoka i Morave, sjatila sila od 55 hiljada vojnika osmanskog carstva da uz pomoć14 topova i kumbara osvoji utvrđenja Deligrad i Topoljak i tako porazi 37.000 srpskih ustanika, koji su imali samo četiri topa. On je na ovom primeru još jednom podsetio da „Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka”.
− Upravo tu slobodu stečenu pre dva veka, mi danas moramo da čuvamo i da se sećamo svih onih junaka koji svoje živote položiše na oltar otadžbine. Moramo se sećati i svih onih koji postradaše i u balkanskim ratovima, i u Prvom svetskom ratu, i u Drugom svetskom ratu. Ali, danas ipre svega moramo se sećati junaka koji su svoje živote dali u poslednjim ratovima, koje su nam drugi nametnuli.Njih se sećamo i njihovu žrtvu slavimo, ali kao društvo i država moramo pronaći pravo mesto i potpuno poštovanje za sve one koji su preživeli te strahote, za sve one borce i ratne invalide koji su u onim teškim godinama iza nas sačuvali čast i dostojanstvo srpskog vojnika i slobodu našem narodu − kazao je Nerić.
On je poručio da, ratovi nisu samo oružani sukobi, a bitke za čast i slobodu svog naroda ne bijemo samo kada oružje grmi. I danas, upravo takve ljute bitke bije predsednik Republike Aleksandar Vučić u Vašingtonu i Briselu. Po njemu, to su bitke koje kao rezultat pobede donose mir i prosperitet građanima Srbije i našem narodu na KiM, ali i svim drugim na ovim prostorima.
Nenad Nerić u društvu predsednika opštine Aleksinac Dalibora Radičevića
− Mnogo puta se potvrdila istina da dobijeno u ratu gubimo u miru, pa zato danas na ovom mestu ratničkog uspeha prizivamo i verujemo u pobedu za stolom, i jedinstveni izražavamo punu podršku predsedniku Aleksandru Vučiću da istraje u toj borbi. Konačno, došlo je vreme da slavimo i pobede u miru.Neka je večan mir među nama, neka je večna Srbija – završio je svoje obraćanje državni sekretar Nenad Nerić.
Na ovom mestu, gde je bio glavni šanac srpske vojske, 1930.godine podignuta je crkva Svetih Arhangela Mihaila i Gavrila u kojoj se nalazi spomen−kosturnica posvećena svim žrtvama do 1918.godine.
Vence na spomen−kosturnicu položili su predstavnici Vojske Srbije, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Opštine Aleksinac, kao i predstavnici brojnih udruženja i građana koji neguju tradiciju oslobodilačkih ratova Srbije. Državnu himnu otpevala je Milica Krasić, profesorka solo pevanja.
