Odbornik Bratislav Disić u diskusiji prilikom usvajanja predloga budžeta opštine Aleksinac za narednu godinu, na jučerašnjem skupštinskom zasedanju ukazao je na težak položaj zaposlenih u komunalnim delatnostima, odnosno na niske zarade.
Disić, koji je i radnik JKP „Komunalne uslugeˮ, kazao je da oni nemaju značajno povećanje plate i da nisu dostigli ni 27 hiljada dinara, minimalni lični dohodak. On je upozorio da je neralno da njihova zarada u januaru bude 30 hiljada.
‒ Mi u januaru tek da dostignemo 27 hiljada, svaka čast. Ljudi ne smeju ni da štrajkuju, plašite ih tamo da će dobiti otkaz, da će se ugasiti preduzeće ‒ napomenuo je Disić obraćajući se predlagaču opštinskog budžeta, predsedniku Nenadu Stankoviću.
Odbornik Disić je kritičan bio i prema opredeljenju lokalne samouprave za velike investicije namenjene uređenju centra grada, dok se prema njemu u okolna naselja nedovoljno ili uopšte ne ulaže. On je takve pojave uporedio sa nekadašnjom praksom država „realnog socijalizmaˮ koje su gradile moderna naselja namenjena za pokazivanje strancima.
‒ Bili su u Kini i Sovjetskom Savezu, bili su takozvani zabranjeni gradovi. Pa se napravi grad i kada dođu gosti oni odvedu goste u taj zabranjeni grad.Pokažu kako je to sve u redu. Međutim, levo i desno sirotinja ‒ kazao je Disić uz napomenu da se tako nešto sada događa u ovdašnjoj sredini.
‒ Putevi po selima blato, vodovod nema od Kormana do Vitkovca. „Vodovoduˮ dajete još pet miliona, 20 miliona, a vodovod tamo nema pet domaćinstva. Pet stotina hiljada litara vode stoji iznad bazena blizu moje kuće i ne koristi se, a samo sedam-osam domaćinstava ima vodu. Te pare što dajete „Vodovoduˮ neka urade taj vodovod. A što pričate za put Korman – Adrovac – Gornji Ljubeš, on je urađen do Kormana, a treba do Gornjeg Ljubeša, ali je bio skraćen. Sada taj put nastavljaju, međutim ovaj put Adrovac-Korman on se raspao. Lako ćete sada jedno parče da uradite nov, a računaćete ceo put kao nov, a on se više od pola raspao – konstatovao je ovaj odbornik pomenuvši još jednom glavnu ulicu kao zabranjeni deo grada ili ulica od 200 metara, uz preporuku čelnicima da je ipak trebalo malo više da vide da su im radnici gladni ili da pomognu sela za vodovod i put.