Šta je, u stvari, medijska pismenost? Definisali su je mnogi stručnjaci i mnogi autori su dali različite složene odrednice. Ali, da čitavu stvar pojednostavimo u najvećoj meri: medijska pismenost je sposobnost da se pristupi medijima, da se oni analiziraju, ocenjuju i stvaraju. A šta su mediji? Mediji su način da se jedna poruka prenese od jedne do druge osobe. I u njih spada mnogo toga: radio, muzika, televizija, novine, Internet, knjige, telefoni, video igre, bilbordi, posteri, filmovi, časopisi…
Medijska pismenost u savremenom svetu ima ogromnu, mnogi će reći i presudnu ulogu. Za to ima nekoliko ozbiljnih razloga:
– uticaj medija u najvažnijim demokratskim procesima (izborima)
– visok stepen „konzumacije” medija i zasićenost društva medijima
– uticaj medija na oblikovanje percepcije, verovanja i stavova
– značajno povećana važnost vizuelnih komunikacija i informacija
– važnost informacija u društvu i potreba za učenje tokom čitavog života.
Evo nekoliko zanimljivih statističkih podataka, iz različitih izvora, koji će potvrditi sve ovo.
Srbi pred TV ekranima provode dnevno, u proseku, više od pet sati (u žestokoj konkurenciji sa Rumunima, Portugalcima i Amerikancima). Evropski prosek u ovoj „disciplini” je oko četiri sata dnevno. Ipak, internet je preuzeo primat u skoro svim zemljama gde je infrastruktura dovoljno razvijena i nadmašuje televiziju za nekih 30-ak procenata. Štampani mediji su u padu, ali uzimaju solidnih 30-ak minuta tokom dana. Radio se još uvek kotira dobro, sa više od dva sata dnevno, najčešće u varijanti slušanja uz obavljanje drugih aktivnosti.
Prosečan konzument TV programa će do svoje 65 godine videti oko dva miliona TV reklama. Do svoje 18-te deca današnjice već odgledaju oko 17.000 sati programa, a taj broj i dalje raste. U istom periodu, kroz TV program ta deca vide skoro 200.000 scena nasilne smrti, a u godinama dok se formiraju (od rođenja do osme godine) to je oko 13.000 takvih scena.
Na godišnjem nivou dete u Srbiji provede u školi oko 900 sati, ali pred TV aparatom provede skoro 1.100 sati! Ako znamo da je u prosečnoj porodici TV uključen između sedam i osam sati svakog dana, to znači da tokom nedelje on radi skoro 60 časova. „Navučeni” vlasnici mobilnih telefona pogledaju svoj telefon na svakih sedam sekundi (što tačno odgovara vremenu u kome taj uređaj razmenjuje signal sa transmiterima na mreži).
Ima ovakvih podataka još mnogo, ali svi oni potvrđuju jednu činjenicu: značaj medijske pismenosti je ogroman. To nas dovodi do konačnog zaključka: svako od nas bi trebalo da savlada što više veština iz ove oblasti – to je neophodnost savremenog života.
Medijska pismenost se može posmatrati kao proces koji se sastoji od četiri veštine.
Pristup: ova veština obuhvata prepoznavanje i razumevanje medija, lociranje medija iz mnoštva ponuđenih i izbor različitih tipova informacija u zavisnosti od konkretne potrebe
Analiza: korišćenje prethodnih znanja za predviđanje ishoda, tumačenje poruke, upotreba različitih strategija (poređenje/suprotnost, činjenica/mišljenje, uzrok/posledica)
Ocena: ocena u tumačenju poruke, procena kvaliteta poruke, donošenje suda o vrednosti poruke, odgovor na poruke sa različitim sadržajem
Kreiranje: korišćenje postupaka brainstorming-a, planiranja, kompozicije i revizije; efikasna upotreba jezika; kreiranje i izbor.
Izvori statističkih informacija:
– Publikacija „Srbija pod lupom IPSOS-a”
– Kaiser Family Foundation
– American Academy of Pediatrics
– Nielson Market Research
Realizacija: Udruženje DARS
Tekst nastao u sklopu projekta koji sufinansira Opština Aleksinac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu, nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.