medijska pismenost

Медијска писменост и „занимљива” статистика

Шта је, у ствари, медијска писменост? Дефинисали су је многи стручњаци и многи аутори су дали различите сложене одреднице. Али, да читаву ствар поједноставимо у највећој мери: медијска писменост је способност да се приступи медијима, да се они анализирају, оцењују и стварају. А шта су медији? Медији су начин да се једна порука пренесе од једне до друге особе. И у њих спада много тога: радио, музика, телевизија, новине, Интернет, књиге, телефони, видео игре, билборди, постери, филмови, часописи…

Медијска писменост у савременом свету има огромну, многи ће рећи и пресудну улогу. За то има неколико озбиљних разлога:

– утицај медија у најважнијим демократским процесима (изборима)
– висок степен „конзумације” медија и засићеност друштва медијима
– утицај медија на обликовање перцепције, веровања и ставова
– значајно повећана важност визуелних комуникација и информација
– важност информација у друштву и потреба за учење током читавог живота.

Ево неколико занимљивих статистичких података, из различитих извора, који ће потврдити све ово.

Срби пред ТВ екранима проводе дневно, у просеку, више од пет сати (у жестокој конкуренцији са Румунима, Португалцима и Американцима). Европски просек у овој „дисциплини” је око четири сата дневно. Ипак, интернет је преузео примат у скоро свим земљама где је инфраструктура довољно развијена и надмашује телевизију за неких 30-ак процената. Штампани медији су у паду, али узимају солидних 30-ак минута током дана. Радио се још увек котира добро, са више од два сата дневно, најчешће у варијанти слушања уз обављање других активности.

Просечан конзумент ТВ програма ће до своје 65 године видети око два милиона ТВ реклама. До своје 18-те деца данашњице већ одгледају око 17.000 сати програма, а тај број и даље расте. У истом периоду, кроз ТВ програм та деца виде скоро 200.000 сцена насилне смрти, а у годинама док се формирају (од рођења до осме године) то је око 13.000 таквих сцена.

На годишњем нивоу дете у Србији проведе у школи око 900 сати, али пред ТВ апаратом проведе скоро 1.100 сати! Ако знамо да је у просечној породици ТВ укључен између седам и осам сати сваког дана, то значи да током недеље он ради скоро 60 часова. „Навучени” власници мобилних телефона погледају свој телефон на сваких седам секунди (што тачно одговара времену у коме тај уређај размењује сигнал са трансмитерима на мрежи).

Има оваквих података још много, али сви они потврђују једну чињеницу: значај медијске писмености је огроман. То нас доводи до коначног закључка: свако од нас би требало да савлада што више вештина из ове области – то је неопходност савременог живота.

Медијска писменост се може посматрати као процес који се састоји од четири вештине.

Приступ: ова вештина обухвата препознавање и разумевање медија, лоцирање медија из мноштва понуђених и избор различитих типова информација у зависности од конкретне потребе
Анализа: коришћење претходних знања за предвиђање исхода, тумачење поруке, употреба различитих стратегија (поређење/супротност, чињеница/мишљење, узрок/последица)
Оцена: оцена у тумачењу поруке, процена квалитета поруке, доношење суда о вредности поруке, одговор на поруке са различитим садржајем
Креирање: коришћење поступака браинсторминг-а, планирања, композиције и ревизије; ефикасна употреба језика; креирање и избор.

Извори статистичких информација:
– Публикација „Србија под лупом ИПСОС-а”
Kaiser Family Foundation 
American Academy of Pediatrics
Nielson Market Research

 Реализација: Удружење ДАРС

Текст настао у склопу пројекта који суфинансира Општина Алексинац. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту, нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

four × 1 =