Posle nekoliko godina bez značajnih investitora, u Aleksinac je ove godine stigla „Magna Siting” d.o.o. Odžaci, kao deo istoimene kanadske kompanije globalnih razmera.
Nakon što je nedavno opštinski parlament dao zeleno svetlo Elaboratu o opravdanosti otuđenja građevinskog zemljišta u svojini opštine, površine oko tri hektara i 12 ari, na potezu su republičke institucije, koje treba da obave i svoje procene kada je u pitanju odnos celokupne investicije i podsticajnih sredstava koje dobija investitor. Upućeni kažu da je navodno „Magna” par desetina ari otkupila od privatnih lica, kako bi zaokružila to zemljište pored starog auto-puta u jednu celinu.
Nesporno je da Aleksinac dosta dobija dolaskom „Magne”, ali se čuju i pojedinačni glasovi da nije sve bajkovito kao što izgleda.
Zaposlilo bi se najmanje 700 radnika, budžet opštine, po Elaboratu, u narednih pet godina imao bi, po raznim osnovama, prihode od preko 101 miliona dinara. Zaposlenost u sredini bi se povećala za preko 11 odsto, a to bi za deo stanovništva značilo odustajanje od ekonomskih migracija. Zbog veće potrebe za radnom snagom, najverovatnije će biti i rasta zarada i veće konkurentnosti u potrazi za dobrim radnikom. Planom zapošljavanja, za koji je naglašeno da će u toku implementacije biti fleksibilan, predviđeno je zapošljavanje 539 osoba sa osnovnim obrazovanjem, koji su među brojnom grupacijom na tržištu rada i teže dolaze do zaposlenja.
Ono što malo kvari našu sreću, to je što Elaborat „barata” sa manje od hiljadu radnika, koliko se šuškalo u javnosti i otprilike ovu cifru je pominjala i premijerka prilikom letošnje posete Aleksincu.
Kada smo kod kvalifikovane radne snage, planom je predviđeno zapošljavanje 120 radnika sa srednjom stručnom spremom i 41 osobe sa višom i visokom školom. Ova investicija ne rešava celokupnu nezaposlenost i opstanak u gradu najkvalifikovanijih kadrova.
Deo „Magninog” proizvodnog programa sličan je programu jednog stranog privrednog subjekta koji već radi na području opštine, pa postoji bojazan od eventualnog pada te proizvodnje i smanjenja broja zaposlenih u toj firmi.
Vrednost opštinskog poklonjenog zemljišta je, prema procenama Poreske uprave, oko 31 milion dinara.
Na osnovu ranijih iskustava i kvalifikacione strukturi traženih radnika, otvaranje ovog pogona uticaće i na kretanje stanovništva, pre svega prelaska seoskih žitelja u grad. Za razliku od svojih očeva i dedova, koji nisu napuštali ognjišta i kada su radili u nekom od tadašnjih brojnih aleksinačkih preduzeća, njihovi naslednici sa dobijanjem posla u grad najčešće žele i da žive u gradskim uslovima, pa im nije strano preseljenje u varošicu kraj Moravice. Ruralna područja opštine time dodatno ostaju bez stanovništva.
Kada se sve ovo sabere i oduzme, razumljiva je velika zainteresovanost i podrška Aleksinčana da se „Magnin” pogon što pre izgradi. Ali je primetna i svest u javnosti da se time ne rešavaju svi problemi.
Opširnije o ovoj temi u avgustovskom broju „Al novina” koji je dostupan i u elektronskoj verziji na našem sajtu:
Radio sam u jednoj drugoj Magni, koja se zove Grammer, i ne da nije baš tako bajkovito nego je to najgore radno iskustvo koje sam imao u životu. Može sve to da se maskira kojim god šminkama hoćete – te investitor (čitaj neorobovlasnik), te “podsticajna sredstva” (čitaj podmićivanje investitora time što mu sve daš besplatno, i zemlju i dozvole i još mu platiš svako radno mesto koje on obezbedi, što će reći da si sam kao država ti otvorio tu firmu a investitor je samo marketinški potez), te ovoliko ili onoliko desetina ili stotina radnih mesta (dok iste firme kod njih zapošljavaju po 20 ili 30 hiljada radnika) itd.
Ali kad se na kraju svede na to da Zakon o radu ne postoji u jednom takvom preduzeću koje je zaštićeno maltene kao ambasada, džaba sav šminkeraj. Koliko ljudi je umrlo od raka u Grammeru i koliko će tek… Ova Magna je isto to. A imali smo Fahop, Frad, Empu, Betonjerku, što su bile firme koje su bile specijalizovane, držale celo tržište u zemlji i izvozile, i što je najvažnije, obavljale sav proizvodni proces do finalnog proizvoda, i onda je došao neko i rekao da to ne vredi ništa ali ova svetska imena koja ovde samo izrabljuju radnike da bi štancovale neke poluproizvode koje se dalje preprodavaju na sto načina, to je budućnost naše ekonomije.
Nisu ljudi glupi, svakome je jasno. Problem je što ipak svako igra njihovu igru. Jedan radnik koji štrajkuje se rešava lako – otpusti se. Ali cela firma koja štrajkuje, to se rešava malo teže. Ili ćeš da ih saslušaš ili ćeš da bankrotiraš. A šta bi bilo onda kad bi cela zemlja stupila u štrajk.
Ali odoh u drugom smeru. Dobrodošla Magna, sad je sve u redu.
Bravooo , istina do zadnje reci !!!
„MAGNA” DOBRODOŠLA, ALI NIJE KRAJ PROBLEMIMA..Jako dobro proanalizirano, da li postoji kapacitet u Opštinskim strukturama da razmisle o kakvim se vrstama investicija radi, ako kriza nastavi, sa daljim padom prodaje vozila , šta ukoliko se postojeći ..investitori… povuku, oni koji su uzeli kredite, na koji način će ih vratiti ? Lon poslovi su opasna stvar. Dovoljno je da neko od suseda ponudi manje poreze ,bolje uslove,odoše investitori.Ali dok država subvencioniše, daje šakom i kapom, bićemo eldorado za …investitore….
Nije sjajna situacija sa magnom, ovi radnici sto su sada zaposljeni i rade u pogonu magne na zitkovackom putu su veoma ogorceni, plata uzasna, nikakva, rad preveliki, konstantne pretnje od strane poslodavca, radnika tretiraju kao robota…dakle uzass, dokle vise da budemo jeftina radna snaga, doklee