U holu Doma kulture, minulog petka priređena je prigodna izložba kostima i maski posvećenih današnjem prazniku, Belim pokladama, prazniku koji se obeležava poslednje nedelje pred veliki Usrkšnji post.
Prema starim svedočenjima često se vezuje za „karneval”, odnosno maskiranje ljudi u tradicionalne maske za koje su često za motive uzimani elementi iz prirode i božanstva starih Slovena i time su proterivane zle sile. Kod nas se vezuju i za paljenje vatre „karaveštice” ili „karavešnice” u ranim večernjim satima koja se simbolično preskače, a u srpskim selima obeležavala se i prolaskom maskiranih povorki koje su pevale, dok bi ih seljani nekad darivali mesom, slaninom, kolačima, ali najčešće jajima.
Zanimljive kostime i maske, koji su činili postavku izložbe, osmislilo je troje mladih ljudi: Ivan Dimitrijević, Marko Stojanović i Marija Gijić.
‒ Ideju za pravljenje ovih maski našli smo u istoriji starih Slovena koji su praznikovali Bele poklade. Ovaj praznik bio je popularan u periodu između 19. i 20. veka, ali nakon Prvog i Drugog svetskog rata, takav način obeležavanja praznika je polako počeo da iščežava. Mi smo zaljubljenici u tradiciju, istoriju i običaje našeg naroda i ovom izložbom smo želeli našim sugrađanima da približimo delić te atmosfere i tog perioda i da pokažemo koliko je ovo važno za našu tradiciju i našu etnologiju ‒ rekla je za naš portal Marija Gijić, jedna od autora ove izložbe.
Za izradu maski korišćeni su prirodni materijali i predmeti, koje su pronašli u svojim domaćinstvima, šumi i na raznim mestima kako bi što vernije izradili maske i način odevanja iz tih davnih vremena.
‒ Inspiracija za ove maske potiče od originalnih masaka koje su se koristile u tom periodu. Oni su imali tendenciju da maske rade po uzoru na neke divlje životinje. Najčešće je to bio vuk i medved. Dosta toga je korišćeno od prirodnih materijala, koziji i ovnovski rogovi, krzno, perje, a takođe smo koristili i lejke koje smo našli u domaćinstvima koje su i dan danas prisutne, a one su se zapravo koristile nekada za točenje vode i druge namene ‒ dodala je Marija.
Izložbu je otvorila Lidija Rakonjac, stručni saradnik Centra za kulturu i umetnost, a u uređenju samog hola i postavke potpomogli su Zavičajni muzej i GKUD Aleksinac, koji su ustupili delove narodnih nošnji i stare predmete.
‒ Na uglu Brđakove ulice, dugi niz godina, meštani okolnih ulica organizuju obeležavanje Belih poklada. Centar za kulturu i umetnost je uzeo učešće u toj organizaciji i pretprošle godine, ovo troje mladih ljudi došlo je na maskenbal odeveno baš u ove tradicionalne kostime. Iz tog susreta izrodila se i ideja za ovu izložba koja je pred vama ‒ kazala je Lidija Rakonjac.
Delić atmosfere sa pomenute izložbe možete pogledati na Fejsbuk stranici Radio Aleksinca.