Gordana Vasiljević, predsednica MZ Vukašinovac i poznati aktivista u tom kraju, od nedavno je stekla sertifikat da se bavi jednim neobičnim zanimanjim, koje je dosta zahtevno kada je u pitanju psiho-fizička snaga. To su poslovi obezbeđenja. Gordana je licencu dobila u penzionerskim danima i sa ponosom pokazuje Rešenje o izdatoj licenci za obavljanje osnovnog obezbeđenja bez oružja kome su prethodile Potvrda o obučenosti i Uverenje o položenom stručnom ispitu za vršenje poslova fizičko-tehničke zaštite.
Sve je počelo posle jednog skupa u susednom Deligradu. Zbog promene zakonskih odredbi, za manifestaciju koju su organizovali u ovom naselju umesto da je ko i ranije obezbeđuje pet redara, tada je moralo biti angažovano profesionalno obezbeđenje. Organizatori, među kojima je bila i Gordana, vrlo teško su se snašli da pronađu adekvatne osobe.
− Onda sam ja tada, u ponedeljak, otišla u policiju da pitam da li su bitne godine. Kako su mi rekli da nisu, uputila sam se u Niš do policije i predala potrebnu dokumentaciju. Onda sam išla u školu u Kruševcu, u Jasiku, zato što je bila korona, pa u Nišu škola nije radila − kaže naša sagovornica, uz napomenu de je završila i borbene veštine.
Gordanin motiv da pomogne svom rodnom kraju, odnosno zajednicama u ovih nekoliko aleksinačkih naselja je bio toliko jak da joj nije bilo teško da ode i u Beograd i položi neophodne ispite.
− Sve sam to završila. Položila. Išla u Beograd na polaganje i tamo položila. Evo sada u svom kraju mogu da pomognem oko organizovanja manifestacija, utakmica i sve drugo što treba – ponosna je Gordana što ćemo je uskoro viđati na seoskim skupovima i ovdašnjim igralištima kako besplatno za svoje komšije obavlja poslove obezbeđenja.
Ona ističe da lepo sarađuje sa mesnim zajednicama, kao i ovdašnjim udruženjima i u stalnom je kontaktu sa njihovim predstavnicima.
− Tu sam im uvek od pomoći. Neću da im naplatim, ja radim humanitarno. Bilo ko da me pozove, što se tiče sela, tu sam da pomognem da se ta naša tradicija okupljanja ne zaboravi − poručuje ova energična žena vedrog duha i puna snage i u šestoj deceniji života.
Svoj aktivizam je već dokazala kroz postignute rezultate u mesnoj zajednici koju predvodi, ali i učešćem u akcijama drugih sela.
Gordana je materijalno situirana, penziju je ostvarila u Švajcarskoj i novac joj u ovom poslu nije prioritet. Međutim, jednu poslovnu ponudu nije mogla da odbije, kako kaže, zbog želje da bude sa narodom i da bi iskoristila znanje stečeno na obukama. Gordani je ponuđeno angažovanje u profesionalnom obezbeđenju, jer kažu da nedostaju ženski kadrovi. Očito da su godine samo statistička brojka i da za Gordanu nema predaha. Svi znamo da se statistika ne poklapa uvek sa stanjem na terenu. Najbolji primer je ova priča.
