Српска православна црква данас прославља Светог Николу Чудотворца, заштитника деце, учених људи, путника, морепловаца и рибара.
Никољдан је код Срба слава са највећим бројем свечара. Процењује се да скоро половина православаца у Србији слави Светог Николу, док друга половина, како се каже, иде у госте.
Она је непромењеног датума и сваке године обележава се 19. децембра по грегоријанском календару на дан када се светац упокојио 343. године. Слава Свети Никола пада се у време Божићног поста, па је и славска трпеза сачињена искључиво од посне хране.
Свети Никола је рођен у малоазијском граду Патари у данашњој Турској, а духовни живот започео је у манастиру Свети Сион. Постао је архиепископ мириклијски и за време прогона хришћана под Диоклецијаном и Максимилијаном доспео је у тамницу. У народу је ширио веру, правду и милосрђе, па су га још за живота сматрали светитељем и призивали у помоћ у мукама и невољама. Његове мошти више од шест векова почивале су у саборној цркви у Мири, а затим су у 11. веку пренете у тада православни Бари у Италији.
Како би година пред нама била плодна и берићетна, ко је пропустио да на Свету Варвару, пре два дана, посеје божићну пшеницу, може то учинити на данас, на Никољдан.