Центар за српске студије Филозофског факултета Универзитета у Београду и Руски научни институт у Београду, организовали су јуче у манастиру Свети Роман у селу Прасковче Међународни научни скуп „Алексинац 1876 – 2026. Људи, прошлост, сећање, 150 година од ратова за ослобођење и независност” на коме је уз учешће неколико десетина аутора представљен и истоимени зборник радова.
Истраживачи су у оквиру три целине, у десетоминутном наступу, указали на основну идеју својих радова, коришћене изворе и њихова даља очекивања. Стручни зборник обухвата тридесет радова распоређених у четири тематске целине.
У првој целини, посвећеној ратовима за ослобођење и независност, пажња је усмерена на војне и друштвене аспекте ратовања.
Целина „Политика и идеологија” доноси анализу ширег међународног контекста Велике источне кризе, осветљавајући односе великих сила и дипломатске оквире у којима се Србија кретала.
У оквиру целине „Личности и политички живот Алексинац” презентована су нова сазнања када су у питању великани из тог времена попут Живана Протића, Милојка Веселиновића и других.
Завршна тематска целина посвећена је култури сећања, наслеђу и идентитету, и указује на трајање историјских искустава и њихове рефлексије у каснијим периодима.
Зборник радова је на неки начин резултат истраживања професора и сарадника са Филозофског факултета Универзитета у Београду и Универзитета у Нишу, Историјског факултета Московског државног универзитета „М.В.Ломоносов”, Института за славистику Руске академије, као и Универзитета Метрополитен. Никако не сме да се занемари и допринос научних радника из Међуопштинског историјског архива Чачак, Историјског архива Пирот, Народног музеја у Аранђеловцу, Завичајног музеја у Алексинцу, Народног музеја Ниш и Завод за заштиту споменика културе Ниш.
У пратећем програму људи из Музеја рудничко-таковског краја у Горњем Милонавцу, односно, Александар Марушић је презентовао Пројекат „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе – домети и перспективе”. Представљен је и документарни филм „Рат за независност Србије 1876.”.
Све похвале као домаћину скупа иду и братству манастира Свети Роман које је омогућило учесницима не само да искажу своје истраживачке и научне потенцијале, већ и да доживе део амбијенталне историјске целине овог краја. Када се саберу утисци јучерашњег скупа, онда се у том контексту може сагледати порука на почетку објављеног Зборника радова: „Српска историја није само сећањена на прошлост, већ темељ на коме српски народ гради своју будућност”.
