Na mesinganoj ploči u holu zgrade Vojne gimnazije od ove godine biće urezano i ime Aleksinčanina Uroša Živkovića, đaka generacije 41. klase. Kada se uzme u obzir činjenica da se Uroševa klasa, inače poslednja koju su činili samo muškarci, ubraja u jednu od najuspešnijih u istoriji ove škole, onda je sasvim jasno koliko je truda i rada stajalo iza ovog uspeha.
– Na početku mi je bilo bitno samo da upišem Gimnaziju i da budem solidan đak, ali već kada sam došao u prvi razred, shvatio sam da to zaista jeste za mene i tada sam dobio motivaciju da se istaknem u daljem školovanju. Želja, trud i rad su ključni i uz njih sve može da se postigne. Konkurencija je naravno bila jaka, pa su neke finese i sitnice na kraju presudile – skromno objašnjava Uroš, koji je za Vojnu gimnaziju prvi put čuo sa svojih trinaest godina, ali kako kaže, nakon toga više nije bilo dvoumljenja kako će dalje nastaviti školovanje.
Obrazovanje u Vojnoj gimnaziji zahteva mnogo odricanja, a većini đaka verovatno najteže pada odvajanje od porodice. Uroš je sve to spremno prihvatio, iako je u svojoj klasi bio jedini Aleksinčanin. S obzirom na svoje iskustvo, po njegovim rečima, Vojnu gimnaziju treba da upišu, pre svega, oni koji su spremni da prihvate takav način školovanja.
Celu reportažu koju je priredila Jelena Radovanović možete da pročitate u novom broju „Al novina“.