Одговорност одраслих у књижевности за децу и младих је била тема синоћне трибине одржане у Дому омладине, једног од догађаја у оквиру тродневних Књижевних сусрета „Гордана Брајовић”. Општи је закључак да најмлађи мало читају, а исто важи и за просветне раднике који се ретко упознају са садржајима намењеним деци, а да нису предвиђени школским програмом и планом. Већина родитеља нису љубитељи књиге, па и нису узор својој деци када се говори о навикама за читање. Уз доминацију савремене технологије, таблоидних медија, проблема егзистенције у савременим друштвеним токовима, неодговорни издавачи и незаинтересовани библиотекари само доприносе поражавајућој слици када је реч о дружењу деце и младих са књигом. Веома је важно и шта одрасли нуде деци и у томе се огледа одговорност писаца – поручено је, поред осталог, на синоћној трибини.
За једну од учесница трибине професорку и писца Милицу Вучковић најодговорнија за овакво стања је држава.
‒ Сви смо одговорни, цело друштво, почевши од родитеља, преко радника, а највише државе. Медији такође имају значајног удела, немају довољно простора за емисије које би биле посвећене деци, да се чује њихов глас, да се чује шта они очекују, шта желе, јер деца су још увек деца, неискварена, она која осећају и инстинктивно праве вредности – истакла је Вучковићева.
На одговорност медија посебно је указала Весна Ћоровић-Бутрић писац и уредник у Радио Београду.
‒ У мору свега и свачега што се свакодневно нуди у облику разноврсних слаткиша, у облику лепо упакованих шарених лажа, не могу да се снађу ни они родитељи који пожеле да понуде детету нешто што ваља. Јесте на првом степену одговорности родитељ који одговара и за храну и за воду и за спавање, а исто тако одговара и самоме себи да том детету понуди нешто квалитетно и важно, па после долази школа, па друштво у целини – рекла је Ћоровић Бутрић и додала да је најважније питање заправо колико ми слушамо децу.
На значај читања за развој личности указала је и уводничар Соња Ђорђевић, коаутор манифестације „Читалићи”.
‒ Младо створење које данас чита књигу носи ту књигу са собом у будућност, она га обликује, утиче на њега, оно учи из ње, памти је, чува је у себи. То је нешто што се дешава само у књигама за младе и због тога су оне толико важне. Могло би се чак рећи да су важније од књига за одрасле – истакла је Соња Ђорђевић.
Синоћна трибина врло јасно је указала на узроке лошег стања када се говори о читању међу децом и младима, али је мало било понуђених решења. Охрабрујући су подаци који стижу из Велике Британије да је све више продатих књига за младе. Да ли је то неки нови тренд или су се млади заситили екрана остаје да се види.
На овом скупу говорили су још и писци Дејан Алексић и Власта Н. Ценић.
