Мед постаје луксузна роба и за европског потрошача, па се купују фалсификати

Европски произвођачи меда, а и српски, како се чуло на недавном међународном скупу у Алексинцу, имају проблема са пласманом овог производа због ниске откупне цене. Узрок томе, како кажу познаваоци прилика, је несигурност због рата у Украјини па нико не купује веће количине, економска криза која је довела до штедње код потрошача и појава фалсификованог меда изван европских земаља.

У суседној Мађарској, по речима тамошњег председника националног удружења пчелара Петера Броша, који је такође боравио у нашем граду, увозна цена меда је јефтинија од произвођачке у тој земљи, и откупна се креће свега 2,5 евра по килограму. Произвођачима се не исплати продаја па чувају мед, што је случај и код нас.

Осим ових економских и друштвених услова нашим пчеларима и онима у окружењу проблем прави и фалсификован мед. На то нас упозорава и председник српског удружења пчелара СПОС др Родољуб Живадиновић.

− Председник ,,Апимондије” Светске пчеларске федерације својевремено нам је причао да компаније имају своје фирме у Кини које праве мед, сами себи га извезу и онда га неким технологијама пречисте, уклоне све могуће додатке који могу да укажу на порекло меда и онда га мешају са медом из Мађарске, Србије, Румуније, који има обиље полена багрема и добију мед који може да иде на тржиште, да прође неке анализе, наравно не све, најсофистицираније не може. Али у Европи као и у Србији важе исти закони − каже Живадиновић.

Наш саговорник истиче да према последњем великом истраживању, у које је био укључен и Интерпол, од десет до двадесет одсто меда на тржишту ЕУ не одговара квалитету, није мед.

− Данас када смо чули да је откупна цена цветног меда било ког, у Мађарској два и по евра, то је испод цене производње. Апсолутно је неисплативо бити пчелар са таквим ценама. То су цене по којима продају мед Европи. Видели сте данас, земље које највише извозе меда у Европу су земље које су највећи фалсификатори меда. То су Кина, Турска, Мексико и Аргентина. Ту имате свега и свачега. Има доброг меда, али много мало − преноси нам сазнања председник српског удружења са скупа у Алексинцу.

И поред тога очекивања су да ће се у догледно време та ситуација променити и зато српско удружење пчелара, преко свог основаног погона за паковање трага за новим тржиштима и већ су разговори у току са новим купцима. Др Живадиновић указује и на једну чињеницу када је у питању тржиште Кине.

− Кина је највећи извозник багремовог меда, али и увозник. Како? Зато што они извозе, али једу прави мед. Извозе фалсификат, углавном. Имате пет милиона милијардера у Кини који желе врхунски квалитет хране. Они не питају за цену и зато иду и траже, не само мед. Траже месо, месне прерађевине, врхунске, без адитива, конзерванаса. Они знају шта желе да једу и то добро плате. То је цела Србија милијардера, па можете да замислите какво је то тржиште − објашњава наш саговорник.

Што се тиче наше индивидуалне потрошње ту су јасне препоруке. Купујте од пчелара у које имате поверење, а тегла меда се може купити за 1.200 динара, односно за сунцокретов 1.000 динара.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

5 × two =