Ученичка задруга „Змајевац“ Основне школе „Аца Синадиновић“ у Лоћики показала је својим изложбеним штандом, постављеним у тешичкој школи приликом обележавања дана ове образовне установе, да је важан део образовно-васпитног рада развијајући потенцијал и радне навике ученика, као и њихове предузетничке компетенције.
Виолета Антнер, наставница историје која предводи задругаре, истиче да су они прва ученичка задруга на територији општине Алексинац и да су за шест година постојања константно обогаћивали свој програм, своју производњу.
‒ Сами сте погледали наш штанд и уверили се шта све радимо. Од тога да имамо сопствену њиву, од хектар где производимо жито односно пшеницу, брашно за нашу кухињу, два пластеника за јагоде и рано поврће, затим сушару, где смо управо избацили један нов производ, то је сушано поврће, без икаквих додатака, апсолутно природно ‒ каже нам ова предузимљива просветна радница.
Наша саговорница нас упознаје да су захваљујући задрузи опремљене две кухиње по HACCP систему. У томе им је помогло и Министарство просвете.У плану су и нови пројекти. Намера је да се за ове пластенике обезбеди систем за наводњавање кап по кап и да се обнове воћњаци које свака школа има. И радни елан не недостаје.
‒ Деца прихватају одлично, вредни су, радни и увек добију неку награду. Захваљујући неким донаторима и људима који помажу нашу школу, пре свега Задружни савез Србије. Ми смо једина ученичка задруга која са њима сарађује, они нам помажу. Такође, неки приватници, поменућу само власника „Технопетрола“, који су и пре две године и сада омогућили бесплатан излет за децу. Прошли пут смо ишли у Крагујевац, сад идемо за Пирот – објашњава Виолета Антнер.
Ученичке задруге осим што остварују економску добит, с тим да она није доминантна, још важније је да кроз добро пословање реализују и добре васпитне вредности и радне навике.
‒ Наша улога као наставника и као школе је првенствено да ту децу оспособимо за живот сутра, наравно у сарадњи са њиховим родитељима, и оно што нам је можда највећи циљ, а то је да их задржимо овде на селу ‒ каже на крају наша саговорница.