Скоро након две стотине година текст Јоакима Вујића поново је угледао светлост дана или боље речено први пут је угледао светлост позорнице. Текст „Негри или љубов ко сочеловеком својим” (Црнци или љубав према ближњем свом) који отвара страшан свет потлачених црнаца и злурадост њихових господара, тек данас добио је форму позоришног комада. Можда са намерном да нас упозори да нисмо отишли даље, само је однос потлачених и надређених добио другачију форму.
У текст стар скоро два века редитељка Анђелка Николић вешто је убацила савремену копчу, сегменте попут фуснoта којима показује да ропство није искорењено и да још увек срећемо односе засноване на експлоатацији и репресији. Једна од фуснота је и цитирање изјаве раднице погона велике иностране компаније, која нема могућности чак ни да оде у тоалет док не нађе замену на траци.
– Није лицемерна само корпорација која се заклања иза друштвено одговорног пословања, него сам лицемерна и ја, када се за тренутак осетим боље јер сам однела стару одећу у Свратиште за децу. ‘Задржите свој ситниш – ја желим промену’, лепо пише на графиту Дома омладине у Крагујевцу – наводи редитељка комада Анђелка Николић.
Да је оно што је Јаким Вујић писао четрдесетак година пре Америчког грађанског рата блиско и нама данас, нимало не чуди, сматра глумица Књажевско-српског театра из Крагујевца Исидора Рајковић, јер како каже, иако се свет око нас мења, људи остају исти.
– Мислима да је све блиско нама, све представе које се играју овде, уопште на сценама у Србији су блиске нама. Не постоји оно што није блиско људском роду било ком, зато што смо ми увек једни те исти. Нама се мења технологија, али се човек суштински не мења – каже глумица која у комаду тумачи једини женски лик, робињу Сули.
Иако се Сули, која вредно ради за своју породицу, може сматрати представницом жена које имају подређен положај у друштву, глумица Исидора каже да њу пре треба доживети као представника свих потлачених.
– Питање Сули је за мене врло шкакљиво. Свима је врло јасно какав је положај жена, жене су се бориле. Мени је то мало и дегутантна тема, зато што мислим да су и мушкарци угрожени у данашње времене. Ми смо као људско биће угрожени. Сули заправо представља биће које једино поштено ради и једино воли и једино се моли. Она је представник таквих људи који вредно раде, а бивају скрајнути. Мислим да је ово прича о свима нама – истиче глумица.
Кад год негде споменемо радника, по дифолту, замишљамо угњетеног човека који ради до бесвести за мале паре, сматра глумац Никола Милојевић, који тумачи лик Лорда Стафорда, власника фабрике шећера.
– Нисмо ми криви због тога, криво је друштво у коме живимо. Не само наше друштво, то је цивилизацијски проблем и тај проблем се полако помера. Хоће ли нас цивилизацијска тачака довести до тога да то питање буде превазиђено или не, то зависи од многих фактора – сматра глумац.
Постоји мишљење да проблем представљамо ми сами и да вероватно од нас и зависе промене.
– Не постоји побуна, људи се разједињују, не постоји солидарност. Живимо у времену у коме људи покушавају на све начине да се застраше. Друштво чинимо ми, друштво не може бити боље него што смо ми – сматра глумица Исидора Рајковић.
Комад „Негри или љубов ко сочеловеком својим” отвара и питање слободе говора. Да ли нас други ограничавају или услед снисходљивости некада потиснемо истину и говоримо оно што други желе да чују.
– Свако има слободу говора уколико је храбар, уколико стоји искрено иза својих уверења и то је ствар особе. Дубоко верујем да изговорена реч оде као истина у етар и да има своју енергију и своју функционалност. За мене је слобода неупитна. Мислим да човека коче сама његова жеља и халапљивост. Силе не могу нас да спрече, већ само болесна амбиција и сама људска жеља да буде свима приступачан. Нама је по рођењу дат говор, ја имама права да кажем оно што мислим, али ако се не бојим да ћу због тога бити ускраћена. Човек је дужан да говори оно што мисли и да се не обазире на то шта ће људи рећи. То је пре свега дужност нас уметника – подвлачи глумица.
Покушај енглеског лорда да се покаже као неко ко се супротставља нехуманом систему у коме је он главна фигура, заправо је парадокс који указује на лицемерје и нашег доба.
Оно што се кроз два века са сигурношћу можемо рећи променило јесте језик. Глумци су оригинални текст комада тумачили на славеносербском језику, а у позадини је ишао титл уз велико присуство жаргонизама, показујући разлике Јоакимовог и савременог српског језика. Сонгови у виду блузерских тужбалица допринели су још већој изражајности емоција са сцене и заокружили поруке које одашиље комад.
Крагујевчани су овом представом употпунили треће такмичарско вече осмог Фестивала првоизведених представа, а награду за глумца вечери добио је лорд, односно глумац Никола Милојевић.
Утисци Алексинчана
Књажевско-српски театар који је оформљен 1835. године, а који је некада носио назив по оснивачу првог театра Јоакиму Вујићу, управо је са представом по његовом тексту „Негри или љубов ко сочеловеком својим” освојио највише награда на Фестивалу „Јоаким Вујић”.
– Шта више рећи – каже алексиначки психолог и глумац Драгослав Ранђеловић Ранђа – представа необична, језик архаичан, али разумљив и адекватан овоме што се одиграло на сцени. Представа занимљива, једноставна, сценска решења су генијална и ефектна. Нико се не истиче посебно, али су сви јединствени. За колективну игру би добили награду, али нема потребе, они су најбољи као представа – сматра овај алексиначки критичар.
Вечерас „Наши дани”
Вечерас је на програму представа „Наши дани”, Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке. Комад је рађен по тексту Жељка Стјепановића, а редитељ је Југ Радивојевић.
‒ Моја жеља је била да ликове из јазбина и канала извучем на сцену, да их осветлим, да их боље видимо, да их упознамо, да видимо под светлима рефлектора како бујају тај шљам, разврат и пороци, како се на високо пењу сутерени и постају наши суверени. Да неморалу дам облик, да му дам име и презиме – поручује аутор текста.
Представа почиње у 20 сати, а од 19 часова у оквиру пратећег програма Фестивала биће отворена изложба карикатура „Цртање позоришта” аутора Зорана Живковић.
Више фотографија на фејсбук страници Радио Алексинца