У комшилуку се праве награђиване дуњeвача и шљивовица

Традицију производње добре ракије у ражањском крају наставља и са успехом промовише Ненад Лапчевић из Ражња, који у оквиру свог пољопривредног газдинства узгаја и прерађује шљиву и дуњу. Признања за уложени труд и стечено знање стижу са више страна.

У овој 2025. години најзначајније одликовање је Златна медаља за ракију од дуње на „Ракија фесту” у Кавадарцима. Жири је на овом међународном такмичењу у Северној Македонији био веома стручан и чинили су га професори са београдског, скопског и софијског пољопривредног факултета и проф. др Иван Урошевић, један од водећих консултаната у региону за производњу ракије. Да се до златне медаље не долази лако објаснио нам је сам Лапчевић.

‒ Златна медаља значи, ту су оцене од 18 до 20. То је златна медаља. Дакле, све ракије које освоје оцену, а ту иде оцена за укус, оцена за мирис, оцена за боју, ту се све уклапа и ако има од 18 до 20, та ракија осваја златну медаљу, ако има од 16 до 18, та ракија осваја сребрну медаљу, ако има од 14 до 16 бронзану медаљу, а испод 14 није освојила ништа једноставно или дисквалификација због нечега што се не свиђа или не улази у законске оквире ракије. Двадесет је максимум, то је јако тешко освојити, можда има пар ракија у Србији које имају 20. То мора баш да буде. Те ракије се онако међу нама произвођачима зову ајкуле као ракије. Али ето ја највише што сам добио то је 19,4 за дуњу у барику и ја сам задовољан са тим ‒ казао нам је овај произвођач из Ражња.

Ненад се златним медаљама у региону окитио и за производе од ракије. Пре две године на Међународном фестивалу јаких алкохолних пића и ликара „Златни чокањ” у Зеници ражањска ракија од шљиве – барик је награђена за квалитет у категорији ракија од коштичавог воћа.

Лапчевић поштује и манифестације у општини и околини и редовно учествује на скуповима који се организују. Затекли смо га недавно и на 49. републичком такмичењу младих орача у ражањском Витошевцу.