Država će u narednoj godini više sredstava uložiti u prerađivački sektor i na taj način stimulisati poljoprivrednu proizvodnju, najavio je prilikom današnje posete hladnjači „Monikom“ ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović.
On je uveren da će se proizvođači, onda kada imaju siguran plasman i kupca, lakše opredeljivati za proširenje proizvodnje i povećanje zasada pod poljoprivrednim kulturama, ali da, s druge strane, mora postojati i stimulacija u vidu adekvatne otkupne cene. Cilj ovog ministarstva je da se kroz preradu poveća vrednost robe i dobije veća cena na tržištu, kojom bi bili zadovoljni i poljoprivrednici i hladnjačari, dodaje Nedimović.
– ‘Monikom’ će za čitav region, kada se spuštate od Aleksinca prema jugu, biti važan i kao otkupni centar i kao centar u kome će se prerađivati i voće i povrće. Ovi kapaciteti znatno premašuju i Aleksinac, i Niš, i Prokuplje, tako da će to biti jedan mnogo širi obuhvat. I to je nešto što nama treba, a što je prestalo da postoji osamdesetih i devedesetih godina – veliki prerađivački kompleksi koji predstavljaju centar razvoja voćarstva i povrtarstva na širem prostoru.
Stimulisanjem prerađivačkih kapaciteta, povećava se vrednost same robe i šire se mogućnosti za njen plasman na svetskom tržištu. Na taj način ne samo što ne bi bilo viškova i nezadovoljnih poljoprivrednika koji uništavaju ono što su mesecima proizvodili, već bi došlo i smanjenja deficita države, naglašava ministar.
– Vi možete da razvijate poljoprivredu i podižete zasade, ali ako nemate preradu, vi prodajete robu po najosnovnijim i najnižim cenama i tu nema neke velike matematike. Nama kao državi je cilj da stvorimo veću dodatnu vrednost kako bismo i na tržištu Srbije zadovoljili sve potrošače, a sve ono što nam ostane izvezli.
Nedimović je istakao i da će ministarstvo izmenama zakona pokušati da da podsticaj svim investitorima koji žele da ulože sredstva u širenje proizvodnje i prerađivački sektor, ali i poljoprivrednim gazdinstvima, kako za formiranje novih zasada, tako i za unapređenje već postojećih. U narednih nekoliko meseci biće završeni i svi poslovi koji se tiču formiranja Uprave za agrarna plaćanja, kao i IT tehnologija, bezbednosti i ispunjavanja ISO standarda 27001 i 27002. Time će biti rešen problem nemogućnosti pristupanja evropskim poljoprivrednim fondovima (IPARD), pa će i ta sredstva ubuduće biti dostupna srpskim seljacima.
– Nama je ovo najvažniji posao. Ne zbog toga da bismo došli do tih 175 miliona evra koji stoje na raspolaganju nama kao državi, već da bismo pokazali da smo ozbiljni. A što se tiče budžetiranja u narednoj, 2017. godini, mi ćemo kao država iz našeg nacionalnog budžeta izdvojiti novac za prerađivački sektor po istoj metodologiji po kojoj se radi IPARD. Pokušaćemo i da te procedure prođu i naša Uprava za agrarna plaćanja, ali i investitori u prerađivačkom sektoru. Mislim da će 2017. i 2018. biti tačka našeg razdvajanja u odnosu na prethodno vreme, da ćemo zaustaviti propadanje i devastiranje prerađivačkih kapaciteta i dati jednu novu, inicijanu energiju prerađivačkom sektoru u oblasti prehrambene industrije.
Ministar je najavio i reformu svih savetodavnih službi, ali i povećanje kvaliteta usluga koje se putem ovih službi pružaju poljoprivrednicima. Radiće se i na osnaživanju saradnje sa lokalnim samoupravama, kao neposrednim partnerima na terenu, sa njihovim kancelarijama i upravama za poljoprivredu, kao i na širenju kapaciteta Uprave za agrarna plaćanja.
– Mi po prvi put imamo jednu dobru stvar. Imamo apsolutnu koenzistenciju između Vlade Republike Srbije, autonomne pokrajine i lokalnih samouprava na čitavoj teritoriji Srbije. Ovaj trenutak za poljoprivredu koji imamo sada ne smemo ispustiti.
Svaka investicija dragocena
S obzirom na to da dve trećine njenog stanovništva živi na selu, Opština Aleksinac učiniće sve što je u njenoj moći da pospeši poljoprivrednu proizvodnju, rekao je prilikom posete ministra poljoprivrede firmi „Monikom“ predsednik opštine Nenad Stanković. Svaka investicija koja se tiče prerade hrane za nas je dragocena, dodao je on, jer se na taj način pospešuje poljoprivredna proizvodnja i povećava standard stanovništva u ruralnim sredinama.
– Mi smo i od firme ‘Monikom’ i od još dva hladnjačara zatražili da nam dostave program koji će u narednih nekoliko godina ostvarivati, to jest šta će od voća i povrća otkupljivati. To smo uradili zato što smo spremni da sredstva Fonda za razvoj poljoprivrede u narenoj godini maksimalno usmerimo ka tom asortimanu – ili ćemo potpuno finansirati nabavku sadnog materijala ili zajedno sa zainteresovanim proizvođačima.
Baza za nove prerađivačke i proizvodne kapacitete
Nakon nešto više od godinu dana, koliko firma „Monikom“ posluje u Aleksincu, gotovo da su obnovljeni i u pogon stavljeni svi kapaciteti nekadašnjeg giganta, „PIK“ poljoprivrednog kombinata. Hladnjača posluje u tri smene, a tokom prethodnih meseci uspostavljeni su stabilan otkup i prerada svih voćnih vrsta koje uspevaju na ovim prostorima.
Za vlasnika Momu Nikolića nije bilo dileme kada je odlučio da značajna sredstva uloži u ovo preduzeće. To je uradio, kaže, uveren u izvozni potencijal voća, posebno kada postoje adekvatni prerađivački kapaciteti. Napravljena je osnova za razvoj voćarske proizvodnje u čitavom regionu, jer su kapaciteti veliki, a naš cilj sada je što kvalitetnija sirovinska baza, objašnjava Nikolić.
Od države i lokalne samouprave traži pomoć i olakšice samo kada je zakup napuštenog zemljišta u pitanju. Nove investicije upravo bi trebalo da se odnose na podizanje zasada na tom zemljištu, kao proširenje baze, a ovaj investitor odabrane parcele, koje se ionako ne obrađuju, ili se izdaju samo na godinu dana, želi da zakupi na 30 godina.
– Radi se o dugogodišnjem zakupu jer je svakoj voćnoj vrsti potrebno 20 do 30 godina eksploatisanja da bi to moglo da funkcioniše. Drugi razlog za zakup je i to što planiramo nove prerađivačke kapacitete, jer je to jedini način opstanka. Napravljena je baza, a sada moramo ići ispod toga, u primarnu proizvodnju, i iznad toga, u nove prerađivačke kapacitete. To će nam omogućiti viši nivo kvaliteta, više cene na bazi tih prerađevina, naravno isključivo ka izvozu, što je dobro i za bilans zemlje.
Na odabranim parcelama, na oko 2000 hektara, gajile bi se višnje, šljive, kupine, maline i ostale voćne vrste koje na ovom području gravitiraju.
– Mi imamo evidentirane sve te parcele koje se mogu zakupiti na duži vremenski period i u koje smo spremni investirati. Te parcele su trenutno napuštene, devastirane i na njima se ništa ne gaji. Iz tih razloga iz sopstvenih sredstva želimo da te parcele vratimo u život podizanjem novih zasada.
Na području Opštine Aleksinac firma „Monikom“ zainteresovana je za oko 200 hektara zemljišta, a investitor ima ambicije i za određene parcele u Jablaničkom, Pčinjskom i Topličkom okrugu.