Једна од пролећних тема којом се баве медији када је у питању исхрана је и здравствена исправност јагода које се појављују на нашим пијацама. То је разумљиво јер је ово воће, као и остало, за производњу на отвореном неопходно третирати заштитним средствима. Због танке и порозне коре, постоји могућност да хемикалије продиру директно у плод.
С друге стране јагоде су права ризница здравља са само око 46 калорија по шољи. Богате су витамином Ц, антиоксиндансима и влакнима. Оне јачају имунитет, чувају срце и крвне судове, поспешују пробаву, а такође подстичу производњу колагена и чине кожу блиставијом. И зато се не треба олако одрицати ове намирнице.

Колико јагода може бити здравствено исправна, односно неисправна разговарали смо са највећим произвођачем овог воћа у нашем крају Милошем Новковићем из Гредетина.
‒ Што се пластеника тиче, ви сами сте видели више пута да ја са својом децом уђем унутра и беремо и једемо истог тренутка. Тако да не бих, прво ја, па онда ни својој деци не бих дозволио, нити било коме, да једе нешто што је прскано, третирано и тако даље. За пластеничку јагоду, код нас још увек стоји у народу, кажу да је то прскано, „пумпаноˮ и свашта нешто. Међутим, далеко је од тога. Пластеничка јагода се штити, у принципу, два пута, када се ошиша, кад се очисти, тада иде бакар, то је два и по месеца пре бербе, и по потреби у фази цветања, опет месец и по дана пре бербе. У зависности од године, не мора ни толико – објашњава наш саговорник.
Милош додаје да се код њега ретко када деси да треба третирати два пута и тврди да је та јагода потпуно безбедна. Користе бумбаре за опрашивање, тако да је и то један природан начин који искључује хемију.
‒ Што се тиче јагоде на отвореном пољу, то већ мора да се штити, кише, поготово сад ово невреме, град и тако даље. Јагода мора да се заштити. Што се мене лично тиче, користим производе који су са кратком каренцом, један дан, два или три дана највише, и тад никад не берем. Шта други раде, не знам, то је већ на њима ‒ категоричан је овај произвођач.

Милош сматра да је домаћа јагода далеко, далеко сигурнија у односу на увозну јагоду, поготово на ту увозну која је најзаступљенија на почетку сезоне.
‒ Опет, у неким другим државама, да их не именујем, још увек су дозвољени сви препарати, а већина тих препарата код нас више ни не постоји на тржишту. Тако да је, свакако, наша јагода далеко безбеднија ‒ додаје Милош.
Милош на крају каже да код појединих произвођача цена одлучује који ће препарат да користе. Он указује да су препарати који немају каренцу, или радну каренцу од један дан скупи и даје пример како литар таквог средства плаћа 14.000 динара. Сличан препарат где је каренца 21 дан се може купити за хиљаду и по динара. Очигледно да је ствар у поверењу између произвођача и купца и одговорност пољопривредника о значају производње здравствено исправе хране. Наравно, ни купци не треба да очекују квалитет за било коју цену.

‒ Што се пластеника тиче, ви сами сте видели више пута да ја са својом децом уђем унутра и беремо и једемо истог тренутка. Тако да не бих, прво ја, па онда ни својој деци не бих дозволио, нити било коме, да једе нешто што је прскано, третирано и тако даље. За пластеничку јагоду, код нас још увек стоји у народу, кажу да је то прскано, „пумпаноˮ и свашта нешто. Међутим, далеко је од тога. Пластеничка јагода се штити, у принципу, два пута, када се ошиша, кад се очисти, тада иде бакар, то је два и по месеца пре бербе, и по потреби у фази цветања, опет месец и по дана пре бербе. У зависности од године, не мора ни толико – објашњава наш саговорник.