Општина Алексинац се може похвалити да спада у оне локалне самоуправе које комунални отпад организовано прикупљају, а Алексинац то чини у скоро свих 70 насеља. И поред тога, дивље депоније на којима се одлажу кабасти и слични отпад, па и веће количине комуналног отпада, остале су еколошки проблем који се парцијално решава у оквиру кампањских акција уклањања.
Предузимљиви и упорни председник Савета Месне заједнице Гредетин Новица Стевановић, који је већину свог радног века провео у иностранству, решио је да промени такве токове и да своје село учини чистијим и у њему сачува здраву животну средину. Како би уклонио дивље депоније из центра села, поред извора, гробља и усева, уз помоћ локалне самоуправе, уредио је неколико стотина метара атарског путa од општинског асфалтног пута до места које је одређено као сеоска депонија за одлагање шута и некомуналног отпада.
Пут је поравњан и насипан шљунком. Стевановића не напушта оптимизам да ће успети да убеди своје мештане да отпад одлажу тамо где је и предвиђено, а не тамо где им је најзгодније, па чак и у центру села. И већ је започео, што би се савременим термином казало, информативну кампању причајући са суграђанима о целом пројекту и значају очувања животне средине и комуналне хигијене како у самом насељу, тако и у плодном пољу.
Председник Стевановић у разговору за наш медиј каже да се на тим дивљим депонијама баца често и пластична амбалажа, па и она у којој су били пестициди што је веома штетно. Овај његов покушај тумачи и као поруку младима да треба да воде више рачуна о чистоћи и екологији у свом окружењу него што то сада чине старији.
Да ли ће у томе успети, остаје да се надамо знајући за наше навике и бахатост. Сви они који путују безброј пута присуствовали су догађају када неодговорне особе из аутомобила вредног и преко десет хиљаде евра на путу или у засејаној њиви поред саобраћајнице избаце лименку или пластичну боцу, без обзира што у нашим селима на свакој раскрсници, а и у самом граду има довољно посуда за одлагање таквог отпада.
Више од наше свести, овакви ентузијасти требало би да рачунају на службе локалне самоуправе, које би правно, па и инспекцијски требале да подрже овакве напоре. Да је то изводљиво доказали су и наши суседи у општини Ражањ. Тамо је председник општине, који је још увек актуелан, пре две деценије запослио четири комунална инспектора, доделио им је ауто, и обавезао да раде у две смене, а по потреби и ноћу обилазе насеља. Резултат, данас је мало дивљих депонија, а само општинско место Ражањ је једно од комунално најчистијих места. То не тврдимо ми, већ посетиоци из осталих места у Србији, па и иностранства.