Po aleksinačkim selima počeli su da se lože kazani za pečenje rakije, a seoskim dvorištima da se širi opojni miris komine i „mlade” rakije. Domaćinima i okupljenim komšijama na ruku ide i lepo vreme sa dosta sunčanih dana koji su ubrzali vrenje voća, pre svega šljive.
Javna je tajna da se najveći deo roda šljiva u Srbiji preradi u rakiju. Dobri poznavaoci prilika kažu da će ove jeseni i zime biti posebno „veselo” za ljubitelje dobre šljivovice, jer zbog niske cene šljive na tržištu većina voćara se opredelila da ovo voće smesti u burad za kominu.
Slavimira Milojevića iz Krušja zatekli smo kako svom prijatelju u susednom selu pomaže oko pečenja rakije i koji nam kaže da za pečenje kvalitetne rakije treba da bude dobra komina. Po njegovom mišljenju ove godine šljiva je prerodila, pa za svaki slučaj pre nego što počne vrenje treba dodati rastvor vode sa 3-5 kilograma šećera na kazan.
– To nikako neće biti šećeruša, već se dobija kvalitetna komina kako ne bi čovek džabe ložio kazan. Ovako više će se dobiti do10 litara meke, odnosno pet ljute rakije – kaže naš sagovornik i napominje da se cena svežih šljiva kretala oko osam dinara i da nije bilo dovoljno samo za radnike koji beru, a kamoli da se nešto i zaradi. Takođe, on smatra da nema velike tajne u pečenju rakije i da ono što poteče na „lulu” zavisi od kog voća se sprema. Po njemu, najcenjenija rakija je od divlje kruške i dunje, ali je loše što se malo dobije ovog pića po kazanu.
Na kraju, Milojević u dobrom raspoloženju poručuje „bilo je mnogo šljiva i nema gde nije rodilo, biće vesela godina”. Tako situaciju sa šljivama gledaju optimisti, a pesimisti bi rekli „u Srbiji ne valja ni kada rodi, ni kada ne rodi”.