Mediji su glavni izvor informacija o događajima u svetu koji nas okružuje. Međutim, ne prenose isključivo čiste informacije konzumentima svojih sadržaja. Pre bi se reklo da je to subjektivni prikaz objektivne stvarnosti, u najboljem slučaju. U zavisnosti od žanra, novinari informacije intepretiraju, tumače i analiziraju ih kritički (ili manje kritički). Da bismo bili odgovorni građani i da ne bismo bili žrtve novinarske „neobjektivnosti”, moramo biti i medijski pismeni. Načelna u nastavku teksta smernice su za Vaše dalje traganje u ovoj oblasti.
Svi mediji su konstrukcije. Mediji ne prenose isključivo čistu realnost. Oni prezentuju produkciju određene informacije, a ona ima tačno određenu svrhu. Uspeh te produkcije leži u njenoj delimičnoj prirodnosti. Pravi zadatak čitaoca je da razotkrije svu složenost medijskih sadržaja, i da produbi značaj njegove konstrukcije i produkcije razotkrivajući „priču u priči” (ovaj koncept medijske pismenosti dosta je sličan konceptima narativnog novinarstva). Na taj način vest više nije samo vest, već postaje priča koju svaki pojedinac doživljava na određen način;
Mediji konstruišu stvarnost. Svaki pojedinac nosi u sebi specifičan model stvarnosti, koji je formiran na osnovu sopstvenih zapažanja i iskustva. Koristeći taj model, mi verujemo da smo sposobni da razlikujemo istinu od laži. Uvereni smo da nećemo dozvoliti da nas „neko napravi budalom”. Međutim, problem leži u tome što veliki deo našeg modela stvarnosti dolazi od informacija iz medija, ili od drugih ljudi koje smo uzeli za model (naši roditelji, učitelji…), a koji su pročitali neku vest i preneli je nama. Zaključak: mediji vrlo jako utiču i konstruišu naše osećanje realnosti svakog dana.
Publika određuje „značenje” medija. Mediji jesu nosioci informacija, ali te informacije nisu „primljene” kod svih na isti način.
Mediji imaju komercijalne implikacije. Mnogi mediji u svetu oko nas su više „biznis” nego bilo šta drugo. Čak i javni servisi moraju da nađu način za „preživljavanje”. Kao primaoci poruka, često moramo da se zapitamo: ko je platio za to što se emituje kao medijski sadržaj? Šta je ekonomska struktura na kojoj se bazira ovaj sadržaj? U trenutku kad je producent, ili pisac, ili reditelj izabrao temu i počeo produkciju, kako je finansirao svoju priču? Gledano po segmentima, masovni mediji se ne obraćaju pojedincima, nego određenim grupama ljudi. Ako ista firma poseduje diskografsku kuću, filmski studio, kablovski TV servis, televiziju, itd. onda ona ima ogromnu sposobnost da kontroliše ono što se proizvodi i distribuira na teritoriji koju pokriva.
Mediji sadrže ideološke i vrednosne poruke. Medijski pismen čovek je uvek svestan da medijski sadržaji nose vrednosti i imaju ideološke implikacije. (Ideologija, u ovom smislu, podrazumeva skup pretpostavki za ono što mislimo da je normalno.)
Mediji imaju društvene i političke implikacije. Budući da mediji konstruišu stvarnost, u ekonomskim terminima koji oblikuju njihove poruke, oni imaju važne društvene i političke uticaje na naše živote.
Oblik i sadržaj su ključni faktori u medijima, i usko su povezani. Svaki medij ima svoje specifične karakteristike. Medijski pismena osoba pita: na koji način oblik tog medija utiče na sadržaj? Da li je formalni kapacitet iskorišćen dobro, itd…
Svaki medij ima jedinstvenu estetsku formu. Razumevanje kako „čitati” medij, takođe, znači razumevanje kako je svaki medij svojevrsna umetnička forma. Mi razumemo perspektivu kamere da oblikuje npr. naš ulazak na scenu. Tražimo odgovore na dva seta povezanih pitanja: da li da se zabavljamo na sceni, koncentrišemo se da budemo oprezni itd… Dakle, sami estetizujemo formu medija kome smo posvetili pažnju.
Kulješov eksperiment: https://www.youtube.com/watch?v=mG6fQ7ZPLto
Realizacija: Udruženje DARS
Tekst nastao u sklopu projekta koji sufinansira Opština Aleksinac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu, nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.