Због овога један Алексинчанин воли српског, а не енглеског Деда Мраза

Појава Деда Мраза на алексиначким улицама обрадовала је не само децу, већ и старије суграђане. Они су неизбежан „декор” предновогодишње атмосфере. Једног правог Деда Мраза срели смо на алексиначком шеталишту, односно главној улици. Љубазан и спреман за дружење, какав и треба да буде, прича нам како деца реагују на његову појаву.

– Верују деца у Деда Мраза и даље, траже да се сликају, очекују поклоне, тако да је то један од начина да одрже своју машту активном и да што дуже буду деца – каже времешни младић у црвеној униформи са белом брадом.

Како сам каже није му тешко ни да оде ван центра града, па да децу усрећи и у њиховим домовима.

– Много је њих који нису у могућности да изведу своју децу у град, па су приморани да позову Деда Мраза на кућну адресу. Постоји и та варијанта од ове године. Трудимо се да што више малишана испоштујемо и што више малишана обиђемо – радосно прича особа која свуда где се појави доноси радост. 

Пошто је ово прва година како као Деда Мраз одлази на кућну адресу, решио је да буде и хуман.

– Од сваког одласка на кућну адресу на крају месеца одвојићу 200 динара и то ћу уплатити некој фондацији која се бави хуманитарним радом – каже овај Деда Мраз, уз напомену да ће ове податке објавити на друштвеним мрежама како би све било јавно. 

Долазак Деда Мраза на кућну адресу на подручју Алексинца је 1000 динара.

Док ћаскамо са Деда Мразом, прилази нам старији суграђанин, који вели да је то прави Деда Мраз, и да је добро док још такав и постоји. Наставља да нам објашњава да је у штампи прочитао како млади Британци од 18 до 24 година, њих 60 одсто, подржава геј Деда Мраза, док је свега 20 одсто било против.

Према том истраживању њима не смета ни да Деда Мраз буде жена или особа друге боје пути. Још нам објасни и то да, иако се углавном подразумева, Деда Мраз не мора да буде белац, а истраживачи су, по његовом мишљењу, у поменутој британској студији, намерно убацили боју коже, како би донекле ублажили прво питање о сексуалној припадности.

И док размишљамо шта нам овај господин рече и оде својим послом, сетисмо се и недавне објаве у новинама да у Великој Британији, након напуштања ЕУ, недостају Деда Мразeви, па њихово дневно ангажовање кошта и хиљаду евра. Паде нам на памет, можда због тога практични Енглези „испитују” јавно мнење на могућност да Деда Мраз буде другачији и тако оборе његову цену рада на тржишту.

Ми за сада немамо проблема са бојом Деда Мраза, па се надамо да нам овакве идеје дуго неће пасти на памет. Мада се не зна, позната је наша склоност да учествујемо у свакојаким светским новотаријама и „лудoријама”.

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

one × 5 =