Полагањем цвећа и пригодним комеморативним скупом данас су обележене 103. годишњица од ослобођења Алексинца у Првом светском рату и 77. годишњица у Другом светском рату.
Због близине ова два датума, односно 13. октобар у Другом, а 15. у Првом светском рату, Одбор за обележавање празника, историјских догађаја, годишњица и јубилеја у општини Алексинац донео је одлуку да ова два датума буду обележавана истог дана, али наизменично. Ове године обележавање је уприличено 15. октобра, а догодине ће то бити 13.
Данас је најпре уз службу алексиначког свештенства и полагањем цвећа крај споменика у порти цркве обележена годишњица ослобођења у Првом светском рату, а након тога, полагање цвећа је наставњено код Спомен-костурнице испред Основне школе „Љупче Николић”.
Венце цвећа положиле су делегације Општине Алексинац, Удружења бораца и Удружења резервних војних старешина.
На иницијативу Удружења бораца народноослободилачких ратова општине Алексинац СУБНОР Србије је доделио два признања нашим суграђанима за Дан ослобођења наше општине у Првом и Другом светском рату и ово је била прилика да им се она уруче.
Прво и највеће признање је медаља Борца које је додељено Драгици Тодоровић, партизанско име Ива, која због здравственог стања није могла да присуствује обележавању ова два датума.
− Она је са непуних 17 година 14. јун 1944 године ступила у партизане, у 14. бригаду 23. дивизије Народноослободилачке војске Југославије и прошла је борбени пут ове бригаде од Дели Јована преко Буковика, Београда, Дервенте, Двора на Уни, Љубљане до Цеља где је бригада расформирана и цеоовај пут је прошла пешке. За собом има споменицу бригаде, има медаља заслуга за народ, има повељу ослободиоци Београда, тако да је ово признање дошло у време док је она још увек жива − рекао је секретар алексиначког Удружења бораца Мића Милојевић.
Друго признање је додељено нашем суграђанину академском сликару професору Павлу Насковићу за сав његов допринос у неговању традицију Народноослободилачких ратова. Он је аутор спомен обележја у 8 насељених места у нашој општини и у Удружењу бораца сматрају да је ово најмање што су могли да ураде да би му се одужили.
