Поводом 110. годишњице Албанске голготе славне српске војске у Првом светском рату, група планинара и заљубљеника и поштовалаца славне српске историје из нишког удружења „Стазама славних предака” организовала је Марш сећања од Пећке патријаршије до Крфа. У деветочланој екипи била је и докторка из Алексинца, Наташа Станковић Недељковић.
− Мој мотив за учешће у оваквом подухвату је пре свега чињеница да су тројица мојих прадеда прошли Албанску голготу са углавном тешким последицама по физичко здравље. Осетиле су то целе породице, осетили смо то и као нација. Сматрам да је прелаз преко Албаније део нашег националног индентитета и да то просто мора да стоји забележено у нашем сећању − каже наша саговорница и додаје да она каже да из викенда у викенд планинари и да је због тога врло често изложена екстремним физичким напорима, тако да је овакав, не само физички захтеван подухват, спремно дочекала.
Снег, велика хладноћа и неприступачни предели пратили су експедицију на пешачењу дугом око 170 километара. Осим тога, део екипе, међу којим је и наша саговорница, добио је, без икаквог образложења, усмену забрану уласка на Косово и Метохију у наредних годину дана.
− Током пута било је више веома снажних емоција које су изазвала места кроз која и поред којих смо пролазили. Све време смо упоређивали наш пут, који ни нама није био лак, иако смо имали сву могућу опрему, пратњу, адекватан смештај, нисмо гладовали… Све то смо упоређивали са условима који су наши претци имали… Посебна осећања и пијетет изазивале посете гробљима српских ратника у Скадру, Тирани и Дасији, а највише емоција било је на острву Видо и Плавој гробници. Грци који су нас дочекали, били су врло предусретљиви. Потсетили су на историјске детаље везане за искрцавање српске војске и цивала на острво Крф су нарочито допринели снажним осећањима. У сали њиховог Дома културе певали смо српске и грчке песме и заједно плакали. То су емоције које сам и ја дожевела и не могу да их објасним − каже Наташа и додаје да прошлост никако не сме да се заборави.
− Прелаз преко Албаније и цела та Албанска голгота оставила је вишеструке последице и на породице појединачно и на нас као нацију. То мора да се памти, јер је то део нашег индентитета. Волела бих да се оваква врста подсећања на велику голготу нашег народа у Првом светом рату догађа на пет година. Битно је да се на тај начин присетимо жртава које су наши претци учинили, али и породице и нација поднели − каже на крају разговора др Наташа Станковић Недељковић, једна од учесница недавно одржаног Марша сећања „Стазама славних предака” који је организован поводом 110. годишњице Албанске голготе у Првом светском рату.
Албанска голгота – жртва која се памти
Учесници Марша сећања препешачили су око 170 километара.
Током преласка преко Албаније стадало је око 24.000 људи, а на Крф се искрцало 160.000 војника и 20.000 цивила.
Фотографије: Милан Лапчевић