Приказани програм на синоћној седмој „Протиној беседи” у алексиначком Дому културе је био достојан животу и раду два великана Проте Стевана Димитријевића и Светог Доситеја митрополита загребачког, који су овоземаљски боравак посветили свом народу и православљу као темељу његовог идентитета и опстанка.
Уводничари су били свештеник Далибор Мидић, архивар Православне Епархије нишке и алексинчанин историчар др Иван Бецић, запослен у Институту за српску културу ‒ Приштина као научни сарадник. Вече су употпунили својим певачким умећем браћа Теофиловићи.
За Мидића Прота Стеван Димитријевић припада оним људима којима је припадала читава једна генерација наших предака који су живели за нешто што се тада звало српска ствар.
‒ Читав свој живот они су уградили у темеље новог друштва, нове државе, свега онога што је било и сматрали су да је било важно за опстанак једног народа. Опус рада Проте Стевана Димитријевића је био заиста велики од бављења теологијом, црквеним правом, црквеним старинама, историографијом, средњовековним повељама, светињама, историјом народа на простору Старе Србије, али и наших крајева. Стиче се утисак да је живео 270, а не осамдесетак година и све оно што је заправо иза њега остало и данас је један непресушни извор многим истраживачима који се баве прошлошћу нашег народа – каже овај истраживач.
Мидић сматра да је Прота Стеван, од времена Светог Саве до нас, један од најистакнутијих и најзнаменитијих српских свештеника који је јако дуго поживео и оно што је још, такође, веома важно је да је у Алексинцу остало много материјалних историјских сведочанстава његовог постојања и живота као што је његова спомен црква на старом Алексиначком гробљу.
Др Иван Бецић напомиње да је Димитријевић био професор четворици патријарха, што је јасно да се у то време на одређеним институцијама јављају заиста квалитетни људи. Та елита, по речима овог историчара, која се створила првенствено у Краљевини Југославији, није била свесна свега тога шта је њен историјски процес, али је била свесна да је она та која мора утицати на промене у друштву. То је једноставно потицало како од двора тако и даље.
− Не треба мимоићи политику, јер политика увек гледа оно што је за њу прихватљиво. Али имате дисиденте који су на местима истакнутих личности, попут Бранислава Нушића, који је заиста прво провео месеце у затвору, а затим постао ни мање ни више него српски конзул. Али имате и људе који су бирани. Имате једног Дучића, захваљујући истом том Јовану Дучићу данашња Република Србија има у најозбиљнијем центру Будимпеште своју амбасаду, коју је он добио захваљујући, већ којим својим спретностима. Он је то завештао Краљевини Југославији, односно наследила Југославија, а онда и Србија. Па сте имали једног Иву Андрића. Дакле, о тој елити се ради. Хајде да нађемо најквалитетније људе да обављају најквалитетније послове, без обзира на партијску припадност – сматра овај научник говорећи о интелектуалној снази наших предака којима је на овај или онај начин припадао и сам велики Прота Стеван образујући такве личности попут поменутих патријарха.
Радиша Теофиловић у изјави за наш медиј након наступа на Протиној беседи каже да ми данас можемо само да слутимо какво је то време било у коме су настајале песме које изводе.
− Можемо рећи да су били фантастични појединци овога народа, који су имали један посебан дар да саставе изванредан текст, изванредну мелодију, да саставе један синхрони заједнички осећај, који је јако дубок, осетљив и непоновљив – објашњава овај врстан извођач.
И док су се учесници и организатори Протине беседе потрудили да догађај буде вредан пажње, Алексинчани нису баш показали велико интересовање. У публици по неки свештеник, професор и поштовалац Димитријевићевог дела, као и пристојан број средњошколаца из алексиначке техничке школе која носи име овог великана. Премало, иако је у то време Црвена звезда играла утакмицу, према човеку који је доста тога подарио српском народу и Алексинцу, па и онима који су сада у образовним и верским установама.
