Након феноменалног концерта Марка Луиса Алексинчани ће бити у прилици да уживају и у музици сарајевске групе „Валентино”. Ова култна поп-рок група одржаће концерт поводом Дана жена, 6. марта са почетком од 20 часова.
Група „Валентино” од самог почетка каријере па све до данас снимила је хит до хита који се и дан-данас слушају. Невероватан музички таленат довео их је до једне од најпопуларнијих група осамдесетих година у Југославији. Овдашња публика уживаће у звуцима познатих песама попут „Волим те још”, „Без тебе”, „Ока твоја два”, „Само склопи окице”, „Мирише ми мирише” и многих других.
Организатор концерта је Центар за културу и уметност Алексинац. Улазнице по цени од 500 динара већ се налазе у продаји на билетарници Дома културе.
Нешто више о самом бенду…
Група Валентино је основана 1982. године захваљујући гитаристи Зији Ризванбеговићу, који је и аутор. Музичке чланове је прикупљао полако, док је за певачем трагао годину дана да би се убрзо групи прикључио певач Суад Јакирлић Јака. Прву поставу су чинили басиста Емир Чолаковић, бубњар Дубравко Смолчић и клавијатуриста Игор Тајемница.
Године 1983. објављен је албум „Бр. 1” где се посебно издвојила песма „Волим те још”, а женски вокал је певала Амила Сулејмановић. На том албуму гостовала су велика имена попут Горана Бреговића, Милића Вукашиновића итд. Често су имали наступе као предгрупа Бјелог дугмета и Бајаге. Убрзо излази и други албум „Бр. 2” где је дошло до промене у бенду, али су свакако створени хитови попут „Без тебе” и „Понекад се сетим да постојиш”. Трећи албум је дошао 1987. године и ту се издвајају песме „Ока твоја два”, „Потонуле лађе” и „Кад ме више не буде”. Четврти албум је потврдио успех групе и невероватне хитове који су се низали „Само склопи окице”, „Иду птице селице” и „Пиле моје”.
Распад земље, 1991. године, довео је до прекида рада групе након чега је Зијо отишао из земље. Свој мир проналази у Немачкој где се снима демо албум „Моја кућа путујућа” на коме први пут преузима улогу вокалисте у групи. Зијо је поново оформио групу 2001. године и наступио на фестивалу „Сунчане скале” са песмом „Одлазим, корак напријед, назад два”, а након тога је снимио први студијски албум након дванаест година „Бр. 6 – Све су се моје цуре удале”. Албум којим се враћа на сцену наилази на позитивне реакције и велики успех. Седми студијски албум изашао је 2006. године, а песме „Скини ми се бона са мога телефона”, „Само љуби” привукле су такође пажњу публике.