Процес враћања зграде у којој се тренутно налази биоскоп „Морава” у Житковцу старим власницима или њиховим наследницима, који се спроводи кроз поступак денационализације и реституције, протеклих дана добио је нову правну и друштвену димензију.
Према незваничним информацијама до којих је дошла наша редакција, новим решењем, седмим по реду, наследници имовине одузете после Другог светског рата постају потпуни власници објекта у којем се налазе биоскопска сала и Дом културе Житковац. Ранијим решењем део имовине био је враћен, док је на објекту, односно сали, власнички удео имала и Општина Алексинац.
Према информацијама до којих је наша редакција дошла у надлежним општинским службама, цео заплет је настао 2017. године, када је надлежна Комисија Агенције за реституцију констатовала да сала није била у функцији.
Алексиначка локална самоуправа се, према том записнику, како нам је речено у Општинском правобранилаштву, изјаснила да је заинтересована за коришћење објектаСва решења до овог последњег препознавала су Општину Алексинац као једног од сувласник. Према подацима доступним у систему Е-катастар, Општина се и даље води као власник одреженог удела на непокретности.
Према информацијама из Општинског правобранилаштва, Општина Алексинац ће у законском року уложити жалбу на најновије решење. Колико ће она бити успешна, према тумачењу појединих правника, за сада је неизвесно. Уколико решење остане на снази, Житковац би могао да остане без свог биоскопа и сале, иако су сала и кровна конструкција санирани јавним, државним, новцем. Биоскопом и салом тренутно управља Центар за културу и уметност Алексинац.
Зграде које су после рата одузете припадале су једној имућној породици из Шурића и тада је било шест или седам наследника. Сада их је, наводно, више десетина. Пре рата у просторијама је била и кафана, са собама.
Део објекта на месту где се данас налази пошта, према доступним информацијама, био је приземна зграда, а наследницима је за ту имовину исплаћена новчана накнада. Према незваничним информацијама, укупна процењена вредност тог дела имовине приликом доношења решења износила је око 3.000 евра.
Житковачка јавност је о овом случају најпре сазнала путем друштвених мрежа јер су нови власници огласили продају зграду Дома културе, као пословно-стамбеног објекта са пет ари плаца тражећи цену од 1.250 евра по квадратном метру корисне површине. За сада нема информација да ли ће се пронаћи решење које ће омогућити опстанак биоскопа. Судећи по нашим незваничним сазнањима две стране не исказују превелику спремност на договор.
Наследници, односно власници, убеђени су да одлуку Агенције неће променити општинска жалба и да локална самуправа није спремна да им исплати тражену цену, нити да им да одређену стамбену и пословну површину помињући површину од неких 600 квадрата. Из Општине се још увек не оглашавају како ће решити овај проблем.
Oteto im je i mora da im se vrati i nema sad, e to je renovirano državnim parama, jer bi njima trebalo platiti i štetu učinjenu za ovih 70 godina. Drugo, taj bioskop ne radi, ponekad se iskoristi i to je to. Imovina je oteta pod izgovorom za opšte dobro i sada kada se vraća opet se koristi isti argument da se ospori njihovo vlasništvo. Hajde da se stavimo u njihovu kožu i da neko dođe sada i vama otme kuću i kaže e imamo porodicu sa 10 deteta, socijalni slucaj, moramo da ih smestimo, vi imate plate pa se snađite. Tražili bi ste da vam se vrati kuća i još da se sanira sv ašteta, plus neplaćene kirije. I dan danas mi imamo mentalitet enon ima, treba da da onima koji nemaju. Zašto? Neka rade pa neka zarade, niko nije dužan da izigrava Crveni krst ili Centar za socijalnu zaštitu.
Po mojim saznanjima vlasnici su prvo ponudili opštini da zgradu otkupi po tržišnoj ceni. Bili su spremni da u zamenu za objekat dobiju neku od nekretnina koje opština poseduje a ne koristi, uz međusobni dogovor.
Iz opštine su, po rečima vlasnika, dobili odgovor da nisu zainteresovani.
Svakako ove informacije treba proveriti jer je sramota da opština ne sačuva dom kulture u mestu kome gravitira najmanje 7.500 žitelja.