У Гредетину берба јагода у стојећем положају

Један је од ретких јагодара у алексиначком крају који успешно истрајава у овом послу и одолева различитим изазовима, како временским тако и тржишним. Милош Новковић, јагодар из Гредетина, међу реткима је и када је реч о унапређењу производње, јер овај млади произвођач настоји да прати корак колега из развијених земаља. Тако је средином фебруара започео и нови начин узгоја јагода, сличан хидропоници, односно гајењу биљака у контролисаним условима.

‒ Један део засада је рађен мешано, односно пола супстрат, пола наша обична тиња. Други део је као чиста хидропоника у чистом супстрату, али за сада нема разлике између ова два засада – објашњава овај млади јагодар, који је сам произвео и расад за роксану, сибилу и априку, сорте које узгаја у хидропонским условима. 

Презадовољан је каже тренутним резултатима, јер су неке биљке већ почеле да цветају, али ће коначни учинак бити познат тек кад стигне берба. Оно што је посебно значајно у овој производњи јесте да нема третирања јагода хемијским препаратима.

‒ Не прскам ништа, тако сам добио савет да није потребно, баш зато што су биљке у супстрату и немају контакт са земљом. За сада фантастично изгледају, првенствено здрав садни материјал – то је основа, а када се све остало након тога одради како треба, то би требало да буде успешно – напомиње наш саговорник и додаје да уколико ова производња „уроди плодом”, планира и да је прошири. 

Берба јагода је због положаја берача, сматран једним од тежих послова у пољопривреди. Предност Милошеве иновативне производње је у томе што се јагоде беру са столова, који су у висини руку, па је берба знатно олакшана јер се до зрелих плодова долази у стојећем положају. Цена за ову врсту хидропонике којом се Милош бави јесте нешто већа у старту, али овај млади, а ипак искусан јагодар, каже да очекује да на крају расходи буду исти, али са већим учинком.

‒ Најскупља ствар у самој производњи је радна снага коју немамо довољно за неке озбиљне површине. Нема берача, нема људи који то могу да засаде и да одраде целокупан програм. У оваквој производњи је то сведено на минимум, један радник ради уместо њих пет. 

И када је реч о сортама јагода које узгаја, овај јагодар из Гредетина труди се да оне буду у складу са потражњом на тржишту. Од хектар и по, колико има под јагодом на отвореном, на неких 30-ак ари је зенга зенгана, док доминира роксана, која је, како нам објашњава, најотпорнија, најплоднија и најлакше се продаје. Ипак и зенга има својих предности. Одлично успева на овим просторима, а Милош нам каже да ову сорту уопште не прска и да без икаквог третирања даје одличне приносе, док са другим сортама, које захтевају и вишеструки годишњи третман, то није случај.

‒ Враћамо се полако на зенгу зенгану и стандардно држимо роксану и сибилу, а све новије сорте пратимо, како која излази, и узимамо то што Италија нуди – каже нам Милош. 

Овај млади човек додаје да му јагодарски хлеб не пада тешко и да иако ради током целе године, без дана одмора, ипак је задовољан оним што му јагодарство пружа. Волео би, каже, само да имају загарантовану цену за свој производ.

‒ То је важније од подстицаја. За све знамо цену, осим за наше пољопривредне производе – додаје наш саговорник. 

Ипак у јагодарству се не могу похвалити ни субвенцијама које добијају из Фонда за развој пољопривреде. Нема их ни за фолије, нити за системе кап по кап, а ни за нафту. Милош додаје да би им много значило када би локални фонд увео пластенике као подстицај у јагодарству. Он свакако планира да предност да производњи у затвореном простору, а план је да подигне још четири пластеника у којима ће засадити 15 хиљада биљака. Тенденција је, каже, да се преоријентише на затворени тип узгоја јагода и да генерално производњу са отвореног пресели у пластенике, а ако резултати буду добри, под ведрим небом гајио би само индустријску сорту зенгу зенгану.