Trodnevni Petrovdanski vašar, od 12. do 14. jula, i ove godine okupiće u ulici pored Moravice meštane naše opštine na jednom mestu, pa će se vašardžije i ove godine ponovo pogađati oko cena razne ponuđene robe.
Iako je ovo Petrovdanski vašar, jer počinje 12. jula, na Petrovdan, uvek se sticao utisak da poslednjeg, trećeg dana ima najviše naroda. Razlog tome je najverovatnije jek žetve sredinom jula, a u narodu se veruje nije greh žeti na Petrovdan iako je crveno slovo, ali zato trećeg dana ne treba ništa raditi, jer se 14. jula padaju Sveti Vrači, odnosno Sveti mučenici i besrebrenici Kozma i Damjan.
Doduše, retko koje godine vašardžije nije rasteralo poslepodnevno nevreme, koje meteorolozi za naredna tri dana ne predviđaju, ali kiša tada nije smetala mladima da se sastaju za vreme vašara. Dugo su vašari i sabori bili jedina mesta na kojima su navodadžije zakazivale „gledanje” iliti upoznavanje parovima koji će se najesen uzeti, ukoliko se porodice dogovore oko miraza. Međutim, bilo je i onih koji su se upoznavali na svoju ruku, pa je tako važilo za Petrovdanski vašar, prvi dan „gledanje”, drugi „dogovaranje”, a treći „beganje”.
Prema nekim podacima, panađuri ili vašari su se u aleksinačkom kraju ustanovili još davne 1839, najpre u Deligradu. U Aleksincu je prvi vašar i to trodnevni održan 1865. godine, 29. i 30. juna i 1. jula po starom kalendaru. Održavani su u Paliluli, a po njima je mesto i danas zadržalo naziv Vašarište. Krajem prošlog veka vašar je u Aleksincu održavan u glavnoj ulici, poslednjih godina tezge i vašarska roba sele se u ulice pored i ispod Zelene pijace, a od 2019. godine vašar se održava na drugom kraju, u ulici iza stadiona.