У јавности, а често и за скупштинском говорницом од стране појединих одборника се поставља питање зашто је Алексинац понекад најзагађенији град у Србији и зашто предузете мере на смањењу аерозагађености, путем субвенционисања преласка на грејање на еколошки прихватљивије енергенте, не дају резултате. Одговор се можда крије у томе шта специјализовани сајтови бележе као алексиначку локацију и места где су постављене државне и приватне мерне станице.
Сходно наведеном поставља се оправдано питање да ли су узнемирујући подаци који се могу прочитати на интернету реални или се они могу читати различито. Одговор на то питање смо потражили у локалној самоуправи, односно служби која се бави екологијом. У достављеном материјалу се наводи пример од 2. фебруара у 7 сати када је наводно Алексинац, односно Прћиловица, ул. Кнеза Лазара, било најзагађеније место на Балкану! То се може закључити на основу извода са сајта xEco. Овај сајт приказује резултате са свих 86 мерних места из Државне мреже која су сва опремљена аутоматским, референтним, мерним станицама (слика у средини), а остало су Klimerko и слични уређаји. На подручју наше општине постоје три Klimerko аутоматске мерне станице (слика лево) на приватном поседу две у Алексинцу и једна у Прћиловици.


Очитавају се државни и приватни уређаји
У наведеном примеру од 2. фебруара ради се очигледно о лоше позиционираном Klimerko мерном уређају који је на правцу доминантног ветра у односу на блиски локални извор загађивања ваздуха, вероватно индивидуални котао на чврсто гориво.

− У току грејне сезоне ова станица по мојим запажањима константно приказује нелогично повећано загађење у односу на окружење, топографију и проветреност простора. У исто време Klimerko аутоматске мерне станице на приватном поседу у Алексинцу приказују стање сагласно ширем окружењу: наранџасто („умерен”) и жуто („прихватљив”) – каже Владимир Никодијевић, стручни сарадник за заштиту животне средине у општини Алексинац.

Овај стручњак у достављеном допису наводи и ситуацију од 6. фебруара у 7 сати која је могла у јавности да изазове панику. Грађани путем посебних апликација или у склопу електронских издања новина и слично добију непотпуну информацију, са сајта xEco или сличних у којој се констатује да је у Алексинцу квалитет ваздуха лош. Евентуално се у неким варијантама појављује и податак: Алексинац, Кнеза Лазара. Ретко ко користи опције да добије детаљније податке и утврди да се ради о улици Кнеза Лазара у насељу Прћиловица удаљеном око 5km од Алексинца.
У Алексинцу лош, у Прћиловици изузетно лош ваздух
Истог дана 6. фебруара у 11 часова уочљива је карактеристична ситуација, која често буде и израженија, када под утицајем ветра и рељефа долази до тога да се приземни слојеви ваздуха са суспендованим честицама из правца Београда пратећи ток Велике Мораве, а из правца западне Србије пратећи ток Западне Мораве, а затим скупа алувионом Јужне Мораве крећу ка Нишу, где долази до успора и појачаног таложења, а затим ка југу Србије. Крупније суспендоване честице PM10 се релативно брзо таложе, али се ова ваздушна маса успут оптерећује из локалних извора. Честице мање од 2,5 микрометра могу бити транспортоване и више стотина километара. Што су честице ситније и на што већу висину се емитују из високих емитера, на већу удаљеност се транспортују и таложе. Чак и у таквој ситуацији Klimerko уређај у Прћиловици (односно „Алексинац, Кнеза Лазара”) је рекордер у овом делу Србије.

До Алексинца, мерне станице у насељима која су индустријски центри у алувионима три Мораве су ваздух у најгорем случају оцениле као „лош” (црвена боја станица уз Велику и Јужну Мораву, у Нишу и даље) и „веома лош” (љубичаста боја низ Западну Мораву). У приватном дворишту у улици Кнеза Лазара у насељу Прћиловица, односно Алексинац, Кнеза Лазара квалитет ваздуха је оцењен као „изузетно лош” (браон боја).


Очигледно да наша средина није ваздушна бања, али вероватно није ни најзагађенија у држави, зато треба са прихватањем података до којих долазимо на интернету бити пажљив.

Apsolutno ništa što se uradi neće promeniti kvalitet vazduha, jer je glavni zagađivač vazduha auto-put. Popnite se na bilo koje brdo ili planinu i gde je auto-put videćete samo štraftu smoga. Pojedini gradovi, poput Niša ili Leskovca, uopšte se i ne naziru kroz smog sa samo desetak kilometara udaljenosti.