Да приватна позоришна продукција не тежи само комерцијали и лакој забави за публику показала је дуодрама „На клупи” коју су синоћ у сали Дома културе извели Исидора Рајковић и Милош Ђорђевић из „Театра без глутена”. Реч је о мелодрами са елементима комедије у којој се на клупи у парку преплићу мушко-женска сагледавања о љубави и неизбежним проблемима и препрекама. Текст Трајчета Кацарева на сцену је поставио Петар Пјер Рајковић.
‒ Неке колеге редитељи су ме питале шта ми би да радим једну овакву представу, јер многи беже од поетског театра. Мени је то лепо, јер ја волим поезију и мислим да је публика жељна оваквих представа. Ту мислим на оне праве сладокусце који хоће да чују добру реч. Немој да се лажемо, позориште ипак стоји на доброј речи, на доброј дикцији, на једном истраживачком улагању ‒ рекао је за наш портал редитељ Петар Пјер Рајковић.
Након прекида сарадње између „Театра без глутена” и глумца Данијела Ковачевића ангажован је Милош Ђорђевић.
‒ Ја сам вечерас био јако узбуђен из два разлога. Први је тај да је ово је било моје премијерно играње, а друго да је ово моја прва професионална сарадња са Исидором Рајковић пошто смо обоје Крагујевчани. Знамо се доста дуго још из Драмског студија Дома омладине. Обоје смо завршили глуму код истог професора Петра Банићевића, али на различитим класама. И после више деценија добили смо прилику да се сретнемо на сцени. Мени који сам по вокацији комичар је јако пријао овај поетски текст, јер сматрам да је за поетски театар јако битно да глумци који играју буду духовити и да у себи имају тај хумор како би те мисли које поетски театар поседује дошле на право место како то не би било патетично, како не би било преглумљено него са правом мером ‒ рекао нам је Ђорђевић.
Исидора Рајковић је такође стари знанац алексиначке публике јер је на сцени Дома културе гостовала са четири представе и радује се сваком доласку у Алексинац јер је, како каже, увек наилазила на добро гостопримство.
‒ Мене је јако дирнула читава прича и начин на који је ‘На клупи’ исписан, али сам се запитала ко би ово гледао сат времена, па макар на клупи седели Џек Николсон и Мерил Стрип. Пола године смо размишљали како да поетски текст који је тешко сценски разумљив прилагодимо да буде довољно пријемчив и најобичнијој публици. Да смо успели у томе показују реакције публике након представе ‒ нагласила је Исидора Рајковић.
Осим у градовима Србије, „Театар без глутена” је гостовао и на Палама где је публика такође лепо прихватила представу.