Сваке године, последњег дана маја, обележава се Међународни дан борбе против дуванског дима, а слоган овогодишње кампање је „Гајимо храну, а не дуван”.
Тим поводом, испред Дома културе у центру Алексинац одржана је акција мерења крвног притиска и нивоа шећера у крви у склопу обележавања Светског дана без дувана, а у организацији Дома здравља у сарадњи са Црвеним крстом Алексинца.
Овом приликом, присутно лекарско особље прегледало је 130 наших суграђана у упознало их са штетношћу дуванског дима и конзумирања цигарета. Ризици повезани са пушењем дувана су ослабљен или изгубљен осећај мириса и укуса, честе прехладе, пушачки кашаљ, чир на желуцу и хронични бронхитис. Такође, јавља се повишење крвног притиска и оптерећење срца, прерана појава бора на лицу, обољење плућа, обољење срца и крвних судова, мождани удар, рак усне дупље, ждрела, гркљања, једњака, плућа, панкреаса, материце и мокраћне бешике. О тим ризицима говорила је Јелена Ружић, стручни сарадник овдашњег Црвеног Крста.
− Иако многи људи пуше, јер сматрају да их то смирује, пушење ослобађа епинефрин, хормон који код пушача узрокује стрес, а не релаксацију. Због зависности коју дуван ствара, пушач осећа да мора да пуши све више и више цигарета да би се смирио, док је ефекат који пушење ствара заправо све већа узнемиреност. Дуван дефинитивно ствара зависност. Код већине пушача ствара се толеранција на никотин и самим тим се повећава број попушених цигарета да би се остварио жељени ефекат − појаснила је Јелена Ружић.
Иначе, пушачи постају физички и психички зависници и по престанку пушења, јер развијају апстиненцијалини синдром. Физички апстиненцијални синдром прате промене телесане температуре, ритма срца, поремећај варења, апетита и тонуса мишића. Психички апстиненцијални синдром карактеришу раздражљивост, напетост, поремећај сна, нервоза, главобоља, умор, мучнина, и недовољна потреба да се запали цигарета која може трајати данима, недељама, месецима или читавог живота.
