Представљање десетог броја „Караџићаˮ била је прилика и за осврт на протеклу деценију излажења нове едиције овог часописа који је крајем 19. и почетком 20. века издавао Тихомир Ђорђевић. Иницијатива за покретање новог „Караџићаˮ као часописа за историју, етнологију, археологију и уметност покренута је крајем 2008. а први број представљен је у јануару 2010. у Алексиначкој гимназији.
‒ Колико је значајан Тихомир Ђорђевић за нашу културу, за одбрану српског народног бића, толико је значајно за нас као град да смо успели да обновимо ову едицију. После пожртвованог рада на томе да се најпре покрене а онда и издржи пуних десет година, чини ми се да је сада на реду да новом „Караџићуˮ вратимо онај значај који је имао у време Тихомира Ђорђевића а све институције којима смо упућени и које срађују са нама сложне су у томе да тај подухват треба остварити – рекла је директорка Центра за културу и уметност Маја Радоман Цветићанин.
У време покретања нове серије „Караџићаˮ директор Завичајног музеја била је Лидија Ракоњац.
‒ Када сам дошла на чело Завичајног музеја већ је била започета иницијатива да се покрене „Караџићˮ који би имао онолику славу и онолику важност какву је имао онај први „Караџићˮ. Иницијативу су покренули др Драган Алексић, професор историје Зоран Стевановић, Александар Никезић и млади истраживач Александар Стојановић, а чланови Управног одбора су подржали ту идеју. Сећам се да је било и појединаца из одређених структура који су били скептични према издавању „Караџићаˮ, питали су чему то, ко ће то да чита, а ево стигли смо до десетог броја – нагласила је Лидија Ракоњац.
Према речима Александра Никезића који је од почетка део тима који је уређивао нову серију „Караџићаˮ идеја о његовом покретању је наишла на одобравање оних који су могли да помогну, али и да истовремено спрече финансирање оваквог часописа.
‒ Мењале су се локалне власти, мењале су се политичке гарнитуре али су сва локална руководства имала разумевања за овај часопис. Немамо никаквих препрека и часопис излази десет година. Примера ради, у неким већим срединама него што је Алексинац ситуација није таква. У многим градовима су угашени добри часописи и значајне публикације јер нема пара за њихово издавање – рекао је Александар Никезић.
Јубиларни десети број „Караџићаˮ отвара чланак из археологије „Трагови старих путева на планини Озрен код Сокобањеˮ аутора Петра Милојевића и др Драгана Милановића. Из области историје објављени су радови „Болнице у Алексинцу за време Балканског и Првог светског ратаˮ Зорана Стевановића и др Слободана Петровића као и радови Александра Динчића и Николе Тошића Малешевића. Педагошки часопис „Радна школаˮ 1924 -1929. представио је Коста Милојковић.
У рубрици Знамените личности, Мирослав Видосављевић је писао о Кости Стојановићу док су Александар Никезић и Зоран Стевановић осветлили лик и дело Борислава Стевановића.
„Падежи са темпоралним значењима у делу Тихомира Ђорђевића Наш народни животˮ је текст који је за овај број припремила Данијела Миличић Ђошић.
И овај број доноси репринт издање, овог пута у питању је 12. број „Караџићаˮ из 1899. године.