Професор Светозар Стајић Цете у грејачку школу кренуо је далеке, послератне 1945. године. Данас, више од осам деценија касније, као 88-годишњи професор историје у пензији, објавио је монографију о Храму Вазнесења Христовог у Грејачу, своју десету књигу.
Сала Дома омладине у Алексинцу, где је синоћ одржана промоција дела „Православни храм Вазнесења Христовог у Грејачуˮ, у издању Центра за културу и уметност Алексинац, била је испуњена парохијанима, професоровим бившим ученицима и бројним поштоваоцима његовог рада.
Професор Цете истакао је да се црква којој је посвећена монографија налази под заштитом државе, као и да је акценат на једном од најтурбулентнијих периода у историји ове светиње.
Посебну вредност даје чињеница да је аутор, на неки начин, и хроничар прошлог времена, јер су многе информације забележене из сведочења непосредних учесника историјских догађаја.
– Међу мојим саговорницима су били Солунци и борци из Другог светског рата, који више нису међу живима. Сва сазнања преточио сам у књигу коју пишем од 1962. године, а многим догађајима које описујем и сам сам сведочио – истакао је професор Стајић.
„Корице ове књиге треба позлатитиˮ
Значај монографије истакао је и парох грејачки, јереј Новица Илић, оценивши да је дело толико вредно да „корице треба позлатитиˮ.
– Неизмерно сам, као свештеник, захвалан на овој књизи. Надам се да ће наћи плодно тло и родити десетоструко – истакао је јереј Илић.
Стајићева монографија обухвата и историју осталих храмова у парохији, али податке који сведоче о променама демографске слике овог краја. Некада су, због великог броја становника, постојале две парохије, грејачка и лоћичка. Са смањењем броја становника, села Лоћика, Грејач, Суповац, Велики и Мали Дреновац обједињена су у једну парохију.
У време комунизма горе него под Турцима
Рецензент књиге и један од најбољих познавалаца локалне историје, професор Зоран Стевановић, оценио је да монографија представља изузетно вредно дело које прати историју насеља од античког периода до савременог доба.
Посебна пажња посвећена је периоду након Другог светског рата, када је Грејач изгубио статус варошице, а Српска православна црква пролазила кроз тежак период.
– Аутор је највише говорио о времену у коме је деловала Српска православна црква. С правом је рекао да је период комунизма, све до пада Берлинског зида, у неким сегментима био тежи него у турско доба. Он каже, Турци су забрањивали звона, али не и литургију, док су у време комунизма црквена чинодејства била забрањена. Људи који су покушавали да организују литије непосредно после рата били су хапшени и прогањани – навео је Стевановић.
Идеологија потиснула историју
Према речима професора Стевановића, идеологија послератног периода потиснула је многе заслужне личности из локалног памћења, иако су управо они носиоци развоја овог краја након ослобођења од Турака.
– Црква у Грејачу, завршена је 1892. године, грађена је у време свештеника Милете Стевановића, који је био и иницијатор изградње школе 1895. године. Нажалост, Грејчани данас немају улицу по овом свештенику, који је страдао од Бугара 1915. године. Исто важи и за свештеника Јована Антића, који је трагично убијен 1917. године током Топличког устанка. Бугари су њега и свештеника великошиљеговачког Аврама Јовановића убили, кундацима им разбили главе и бацили их преко тадашње дрвене ограде моста на Морави, код садашњег мотела. Њихова тела никада нису пронађена. Ни први учитељ Јован Милићевић, који је написао летопис школе, нема улицу у свом месту – истакао је Стевановић.
Документарни филм о општини Алексинац
Промоција је завршена у топлој и емотивној атмосфери. Посетиоци су стрпљиво чекали у реду како би добили примерак књиге са потписом аутора. Видно дирнут, професор Цете је уз осмех потписивао књиге и открио да већ припрема материјал за нову монографију.
Ово је четврта књига професора Стајића објављена у издању Центра за културу Алексинац.
Представник установе и модератор промоције Александар Никезић истакао је да ће са задовољством наставити сарадњу са професором, откривши да је аутор недавно уступио свој документарни филм о општини Алексинац из 1989. године. Филм је дигитализован и ускоро ће бити доступан на интернет платформама Центра уа културу и уметност Алексинац.