Представа о којој ће се у Алексинцу још причати

Одавно једна представа на алексиначкој сцени није изазвала толико емоција као што је то учинио, јуче на предпремијерном извођењу, комад „Људи ово није Италијаˮ. Иако на сцени нису била позната глумачка имена, већ полазници Студија глуме Центра за културу и уметност и њихови другари, малишани са сметњама у развоју, доживљај у скоро пуном партеру је био за памћење и сигурно представља једну значајну страницу историје догађаја везаних за позоришни живот града.

У публици је био присутан велики број пријатеља глумаца, поносних родитеља, јавних радника који се баве овом проблематиком и заинтересоване јавности која је желела да подржи овакав пројекат. Представа је рађена по тексту „Добродошли у Холандијуˮ, ауторке Емили Перл Кингсли, која је иначе и мајка детета са сметњама.

Представа је замишљена као јавни час и инклузивна радионица , о разумевању појма једнакости. Овације, наклоност и поклони које су добили ови мали, велики глумци су се могли мерити са оним што изазову највећи бардови глумишта. Наравно, та наклоност више је за њихову упорност и поруку коју су нам послала ова деца, него за њихово глумачко достигнуће.

Сви ми присутни смо изашли из сале племенитији, едукованији и са обогаћеним животним искуством. А то се не стиче новцем. О каквим јаким емотивним доживљајима се ради можда најбоље казују речи самих учесника. Један од глумаца Алекса Паовић, иако још гимназијалац, самоуверено нам прича „Када ти кажу како ти је било да радиш са  „ономˮ децом, ја се увек запитам која су то „онаˮ деца? Ја ту кажем да смо сви ту исти. Сва деца су иста и нема „овакве“ или „онакве“ деце само једноставно они су мало другачијиˮ.

Сличног мишљења је и његова колегиница, матурант гимназије, Јована Маринковић, која поручује да су „Ова деца можда чак и превише посебна и имају много више неких лепих вредности, које им можда нисмо дозволили да покажу. И требамо, сигурно више простора да дамо њимаˮ.

Драган Нешић је један од родитеља чије дете, Дина, игра у овој представи. Није могао да сакрије своје задовољство после представе из више разлога. Он нам каже да је веровао да ће све бити како треба, али није очекивао да ће људи пропратити представу у оволиком броју. Њему су се, како каже сам, испунили снови да његово дете допринесе неком раду, заједници и буде део ње, и да му то много значи. Опширније о изјавама ових саговорника наредних дана.

Директорка ЦКУ Алексинац Далиборка Стевановић не кријући емоције, што је устнова на чијем је челу реализовала овај пројекат, се захвалила сарадницима на посвећеном раду и њиховом доприносу. Она је казала да добре идеје долазе из љубави и пријатељства и као иницијатора пројекта означила је, како каже, своју пријатељицу и колегиницу Тању Илић, васпитачицу у дневном боравку установе „Христина Маркишићˮ. На списку заслужних сарадника су се нашли Милош Паовић, уредник програма и оснивач Студија глуме при ЦКУ, Теодора Дашић, дефектолог и наставник ОШ „Смех и сузаˮ у Алексинцу, Анита Миловановић, руководилац и Иван Поповић, васпитач у дневном боравку за децу са сметњама у развоју установе „Христина Маркишићˮ, Милан Петковић, музичар и продуцент, затим Миља Миловановић настваница музике и Младен Милојковић, глумац и редитељ ове представе.

Наравно, на овом списку, више него заслужено морају се наћи и имена глумаца у представи. То су Михајил Тусуновић, Нађа и Василија Станковић, Хелена, Петра и Огњен Бранковић, Огњен Стојадиновић, Лана Петровић, Јелена Стошић, Миља Маринковић, Јована Маринковић, Алекса Паовић и Дина Нешић.

Директорка Стевановић се захвалила и алексиначким установама које су помогле реализацију пројекта.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

8 − 3 =