U Domu omladine sinoć je održana druga duhovna tribina koju organizuju Crkvena opština Aleksinac u saradnji sa Centrom za kulturu i umetnost. O praktičnim pitanjima vere govorili su protojerej Goran Popović, sveštenik aleksinačkog hrama i dr Željko Mladenović, psiholog.
Nakon uvodne reči jereja Aleksandra Srnića, moderatora ovih trbina, o suštini vere govorio je protojerej Goran Popović, ističući da suština vere nisu ni običaji, ni tradicija, ni folklor.
‒ Sve je to lep dodatak veri, ali prava suština vere jeste da čoveku da njegov pravi identitet i integritet njegovoj ličnosti. Suština vere je afirmacija života i negacija smrti pošto nas je Bog stvorio da živimo i postojimo, a ne da nestanemo. To je najveća blagovest u ovim vremenima kada je svima teško zbog raznoraznih ekonomskih, finansijskih i drugih kriza, da prosto imaju nešto što će im dati snagu da svakog dana preguraju od jutra do večeri, a to je vera, nada i ljubav ‒ kaže protojerej Popović i zaključuje da sa verom, nadom i ljubavlju svaki problem postaje rešiv.
Da se vernici mogu podeliti u tri grupe, predočio je tokom svog izlaganja psiholog dr Željko Mladenović. On je rekao da rigidnost u obredima treba izbegavati i da je najvažnije shvatiti suštinu i pridržavati se Božjih zapovesti ne iz straha, već iz ljubavi.
‒ Prvi tip bi bili takozvani običajni vernici. To su oni ljudi koji poštuju obrede i običaje ne upuštajući se u suštinu i nemajući želje da nešto dublje saznaju, da proniknu u srž onoga zašto neko nešto radi. U treću grupu spadaju ljudi koji veruju, koji učestvuju u obredima i običajima i svemu što Crkva propisuje, ali su suviše rigidni i misle da to čuva njihovu veru i njihovo znanje. Oni znaju donekle i suštinu, ali više naginju formi. Između ova dva tipa su ljudi koji shvataju sebe kao proces, odnosno oni verujući Hrišćani koji smatraju da moraju mnogo da rade na sebi jer Hrišćanin menja svet tako što menja sebe ‒ objašnjava Mladenović.
On je rekao da je forma samo put da se dođe do suštine, ali i da smo mi pod uticajem grčkog sveta koji je negovao formu i umetnost u svemu.
‒ Zato su one grčke statue tako prazne i savršene, zato što one predstavljaju čistu ideju i formu, ali nas Hrišćane zanima suština onoliko koliko možemo da je pojmimo, a smatramo da su obredi i običaji samo alati i sredstvo da do suštine dođemo. Konačno, dužni smo da se pridržavamo forme obreda koju je Crkva propisala nikada ne gubeći iz vida suštinu koja se kroz datu formu projavljuje – zaključuje Mladenović.
Poslednja duhovna tribina održaće se u četvrtak, 18. aprila. O „Hristovim poukama o braku i savremenom hrišćanskom braku” govoriće dr Darko Krstić, veroučitelj iz Niša.