Порука са духовне трибине: Вера је највећа благовест у овим кризним временима

У Дому омладине синоћ је одржана друга духовна трибина коју организују Црквена општина Алексинац у сарадњи са Центром за културу и уметност. О практичним питањима вере говорили су протојереј Горан Поповић, свештеник алексиначког храма и др Жељко Младеновић, психолог.

Након уводне речи јереја Александра Срнића, модератора ових трбина, о суштини вере говорио је протојереј Горан Поповић, истичући да суштина вере нису ни обичаји, ни традиција, ни фолклор.

‒ Све је то леп додатак вери, али права суштина вере јесте да човеку да његов прави идентитет и интегритет његовој личности. Суштина вере је афирмација живота и негација смрти пошто нас је Бог створио да живимо и постојимо, а не да нестанемо. То је највећа благовест у овим временима када је свима тешко због разноразних економских, финансијских и других криза, да просто имају нешто што ће им дати снагу да сваког дана прегурају од јутра до вечери, а то је вера, нада и љубав ‒ каже протојереј Поповић и закључује да са вером, надом и љубављу сваки проблем постаје решив.

Да се верници могу поделити у три групе, предочио је током свог излагања психолог др Жељко Младеновић. Он је рекао да ригидност у обредима треба избегавати и да је најважније схватити суштину и придржавати се Божјих заповести не из страха, већ из љубави.

‒ Први тип би били такозвани обичајни верници. То су они људи који поштују обреде и обичаје не упуштајући се у суштину и немајући жеље да нешто дубље сазнају, да проникну у срж онога зашто неко нешто ради. У трећу групу спадају људи који верују, који учествују у обредима и обичајима и свему што Црква прописује, али су сувише ригидни и мисле да то чува њихову веру и њихово знање. Они знају донекле и суштину, али више нагињу форми. Између ова два типа су људи који схватају себе као процес, односно они верујући Хришћани који сматрају да морају много да раде на себи јер Хришћанин мења свет тако што мења себе ‒ објашњава Младеновић.

Он је рекао да је форма само пут да се дође до суштине, али и да смо ми под утицајем грчког света који је неговао форму и уметност у свему.

‒ Зато су оне грчке статуе тако празне и савршене, зато што оне представљају чисту идеју и форму, али нас Хришћане занима суштина онолико колико можемо да је појмимо, а сматрамо да су обреди и обичаји само алати и средство да до суштине дођемо. Коначно, дужни смо да се придржавамо форме обреда коју је Црква прописала никада не губећи из вида суштину која се кроз дату форму пројављује – закључује Младеновић.

Последња духовна трибина одржаће се у четвртак, 18. априла. О „Христовим поукама о браку и савременом хришћанском браку” говориће др Дарко Крстић, вероучитељ из Ниша.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

10 − 9 =