Алексиначка села као и већина руралних средина у Србији су све старија, а та демографска ситуација утиче на драстично смањење пољопривредне производње и све је више празних штала у која су уложена значајна средства, а сада зврје празна.
Један од младића који имају велику жељу да остане на свом газдинству у селу Пруговац, и бави се узгојем крава музара је и Никица Живановић, који је у тој својој жељи напустио фабрички посао у једном нишком предузећу. У тој његовој намери главни изазови су недостатак пијаће воде и лоша комунална инфраструктура која је и до његовог села.
Никица тренутно има седам грла стоке, док је раније имао двадесет. Главни проблем је недостатак воде у локалном водоводу, па за појење стоке мора да користи бунар у дворишту. Током зиме овај начин снабдевања функционише, али лети у бунару нема довољно воде за ову мини фарму. Тада настају Никичине муке, па воду морају довозити цистернама како би могли да наставе са радом. Он додаје да би, када би решили проблем са водом, могли да повећају број стоке са седам на 15 грла. На питање шта би подстакло младе да остану на селу рекао је следеће.
– Потребно је да имају неку одскочну даску да би могли да крену са нечим, јер од нуле се тешко креће. Тако треба обезбедити повољне кредите, бесповратна средства за производњу и друге подстицаје за младе који желе да остану на селу и да се баве пољопривредом. Искрено, друштво не помаже таквим младим људима да остану у селу – рекао је за наш портал Никица Живановић.
Никица, двадесетшестогодишњак, у селу је пронашао слободу, које како он каже у граду нема, и да је то главна ствар која га је привукла да остане на имању са својом породицом. Међутим, уколико се поменути проблеми не реше, чак и млади којима је привлачно село мораће отићи у потрагу за бољим животом и обезбеђивањем основних потреба.
– Ако ништа не предузму власти да нам обезбеде те основне потребе, онда ми морамо да идемо негде даље да би могли да живимо нормално као и сви – додао је Никица.
Овај младић из Пруговца је са проблемом водоснабдевања упознавао и алексиначку локалну самоуправу, али за сада нема конкретних акција на решавању тог проблема и то помало омета његове планове за повећање броја грла стоке и колеба његово уверење да треба остати на родном прагу. Остаје нада да ће државне власти имати више разумевања за ситуације попут ове у селу Пруговцу, без обзира колико је то економски исплатљиво, јер очито нама предстоји борба за сваког становника који жели да остане у све запуштенијим селима.