Овогодишњи пожар домаћинству Љубеновић у Доњем Сухотну је нанео велику материјалну штету која се може и надокнадити. Али оно што ће дуго памтити то је губитак животиња које су страдале у пламену и о том догађају и данас причају у сузама. Од седам грла крупне стоке, само су преживеле две краве, пре свега захваљујући великој љубави и нези у њиховом опоравку од опекотина.
Ту љубав према животињама и говедарству Горана Љубеновића препознале су његове колеге и решиле да му помогну. Најпре је комшија Зоран Ристић из своје стаје на поклон довео јуницу како би Горану помогао да обнови стадо.
Јуче је један од најбољих алексиначких сточара Срба Трифуновић из Лужана довезао са супругом оматичену стелну јуницу на поклон домаћинству Љубеновић. У веома емотивном сусрету два сточара и заљубљеника у животиње Срба је домаћину уручио и сточни пасош као и сву пратећу документацију о здравственом и власничком стању грла.
‒ Ја сам из сажаљења, зато што волим стоку, зато што поштујем те људе, пољопривреднике који то раде, решио да им поклоним једну стелну јуницу. И преко вас сам послао поруку, пошто сте ви објавили то на интернету и решио сам да поклоним једну јуницу. И остао сам при томе. Ево, сад су људи завршили објекат, покрили су шталу. Видео сам да су увели своје две краве које су преживеле. Комшија им је јуче поклонио једну јуницу исто. И ја сам их контактирао, и рекао сам да ћу да доведем. Они су се устезали, нису били за то. Али хвала Богу, ја сам обећао, и не ваља обећање да се квари, јер може да те бије штета ‒ каже Срба у изјави за наш медиј.
Домаћин Горан и цела његова породица су били дирнути овом пажњом и као прави домаћин понудио је надокнаду Срби за јуницу, што је он одлучно одбио. Горан каже да му гајење крава више није доминантни економски мотив, јер се годинама радило, деца су се ишколовала и полако почињу да раде, тако да има од чега да се живи, већ поштовање и љубав према животињама и пољопривреди.
‒ Као мали порастао сам са сестром чувајући краве да пасу, да шпартамо, запрега била и ја цео свој век сам провео са стоком. Ја сам хтео да понудим надокнаду, Срба то неће ни да чује и ја сам баш неизмерно захвалан и то је за нас велика помоћ, вредна помоћ. Стока није баш јефтина, поготово ако је стелна јуница, као што је ова млада оматичена крава, тако да ми ћемо то да чувамо као очи у глави. Хвала још једном ‒ испричао нам је домаћин.
Солидарност ових сточара вратили су наду у честитост, поштење и стваралачку снагу човека на селу, које су били ослонац нашег друштвеног опстанка и развоја. Пожар у домаћинству Љубеновића није била неодговорност домаћина већ сплет непредвидивих догађаја. Један од трактора који је имао, ничим неизазван је варничио и пошто је гас био на минимуму није могао да упали, већ је миц по миц прешао неколико десетина метара дошао до штале, букнуо у пламену и изазвао пожар. Велики је емотивни ударац био за породицу Љубеновић тај догађај, али све после што се дешавало је показало колико је ово домаћинство цењено међу комшијама, пријатељима и колегама сточарима.