Окупљени студенти и грађани синоћним протестом у Алексинцу, поред одавања поште страдалима у Новом Саду, превасходно су имали за циљ да на трогодишњицу од страдања осам рудра у читлучком руднику „Соко” одају пошту овим рударима, од којих су шесторица са подручја наше општине.
Овом приликом одата је осмоминутном ћутњом пошта погинулим рударима и једним минутом настрадалима приликом пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду пре пет месеци. Скуп је протекао без буке, без пиштаљки, јер то је, између осталог, била и молба породица настрадалих рудара.
После одавања поште настрадалима, а пре протестне шетње, присутнима се обратила професорка српског језика Марина Дашић. Она је своје обраћање почела песмом Славољуба Васића, нашег суграђанина, из збирке Рударски танго, а потом истакла да је Алексинац рударски град где анђели често нису чули рударско „срећно” и зато је овај дан посветила рударима настрадалим у руднику „Соко” као и жртвама пада надстрешнице.
− Први ору небеске њиве пуне три године, потоњи пет месеци. У Српском тужилаштву и даље мук, нико није крив за погибију 24 људи. Смрт првих остала је у сенци јавности као да рударски хлеб са седам кора није довољно тврд и није био довољно тежак за живота. Чини се да смо заборавили и рударску значку и рударску заставу спуштену на пола копља, то је велики грех и велика срамота између осталог и нас, њихових суграђана. Погибија других подигла је успавану Србију на ноге, деца су нас тргла из летаргије и вишедеценијског сна, студенти су нам дали храброст да изађемо на улице и потражимо правду за све настрадале. Та иста деца заслужују да их подржимо у њиховим захтевима и да не заборавимо њихова крвава стопала док су обилазили Србију будећи народ. Желимо данас, на овом месту, ми да знамо ко је одговоран за смрт наших суграђана страдалих у руднику „Соко”. Њихове лампе у Алексинцу гореће заувек − поручила је професорка Дашић.
Након одавања поште и обраћања професорке Дашић, око 200 окупљених грађана је прошетало улицама Алексинца без буке, а са упаљеним блицевима на мобилним телефонима.
Протесна шетња се одвијала трасом кроз пешачку зону и улицом 7. јули без инцидената, а скуп је обезбеђивала овдашња полиција. Шетња је завршена на истом месту где је и започела, на платоу Дома културе.
