Црква Свете Тројице у атару села Глоговица ових дана је дошла у центар пажње локалне јавности због донације добијене од стране Руског дома у Београду и Регионалног представништва Руске хуманитарне мисије на Балкану у виду дизел генератора снаге 6 кВ. Информација је преузета са званичних интернет страница Општине Алексинац и Руског дома, што је и наведено у тексту.
Наш стални читалац и стручни консултант за локалне историјске теме професор Зоран Стевановић нам је указао на неке изнете нетачности, а односе се на годину обнове цркве и на чињеницу да се не ради о подизању нове, већ градњи светиње на већ постојећим темељима. Као доказ, Стевановић нам је послао неколико историјских извора.
Тако прота Аврам Миловановић у свом извештају од 12. фебруара 1908. године, шуматовачку цркву Св. Тројице наводи као капелу на својој парохији, пишући:
,,За капелу шуматовачку, која је у кругу општине алексиначке, која је озидана 188(5. – ЗС). Стила је готског – у виду лађе – без звонаре зидана. Посвећена је Сошествију Св. Духа – Св. Тројици. Подигли су је добровољним прилозима оближња места, а највише Алексинац. Освећена је 1888. год. септембра 4. од стране тадашњег Епископа нишког а садашњег Митрополита Г. Димитрија.”
У поменутом извештају прота напомиње да „Записа нема никаквих”, али констатује да је црква подигнута на старим зидинама, а да се не зна о каквим се зидинама ради. Он наводи и имена иницијатора обнове светиње.
„За зидање ове капеле, као покретач је неки пок. Петко Стојковић из Вакупа, коме је се – говорио је – „приказивало на сну, да ту има црква” и да му је наређивано – такође у сну – да ту цркву обнови. И пошто је најпре те зидине са још двојицом за које му је такође у сну казано и то: Пецом Урошевићем из Вакупа и Петром тричарским из Алексинца – одкопао, онда је народ после гомилама долазио, прилоге давао, а и прошњом су многе прилоге прикупили, говорећи да тај храм подижу за спомен изгинулим на Шуматовцу које је брдо – (и шанац) у непосредној близини, где је била и знаменита шуматовачка битка 1876. год. у првом српско-турском рату. и зато је народ радо давао прилоге.” − записао је прота Аврам Миловановић и додао да је ова црква подигнута за месец дана.
У извештају проте Бране Коруновића писаног 31. децембра 1936. године наводи се да постоји црква испод Шуматовца од тврдог материјала подигнута као споменик изгинулима у ратовима 1876-78. год.
У Летопису цркве алексиначке прота Брана Коруновић је о цркви Св. Тројице још записао: „Уз цркву св Николе у Алексинцу у своје време подигнута је 1885.г. од тврдог материјала црква св Тројице. То је споменик – црква – подигнута у спомен изгинулих Срба и Руса у заједничкој борби против Турака 1876/7. испод виса „Шуматовачког” удаљена од Алексинца 3 до 4 километра”.
У Летопису се још могу наћи подаци да је рађена без плана, постављена је на самом потоку и влага је ништи. Имала је неко имање и то је одузето у своје време. У овом документу се наводи и да је овој цркви поклонио, даривао, покојни Неша Качамаковић из Алексинца – две њиве у „Моравишту”, у Алексинцу, величине једног хектара у вредности 15000 динара.
Професор Зоран Стевановић, који важи тренутно за најбољег познаваоца овдашње локалне историје, у изјави за наш медиј каже да у овој цркви није било никаквог сахрањивања, али због постојања самог потока то је било погодно место за скупљање рањеника са Шуматовца и организовањe њиховог транспортовања до болнице у Алексинцу. По њему, имајући у виду нађене темеље и изглед целокупне природе око објекта несумњиво наговештава да је у средњем веку ту био један од манастира са којима је алексиначка околина била богата. Стевановић још и напомиње да постоје подаци, а и фотографије, који сведоче да је између два светска рата црква у Глоговици била омиљено излетиште Алексинчана.
