Med i još neke namirnice pomažu u borbi sa virusnim infekcijama

Stručnjaci u Savezu pčelarskih organizacija Srbije preporučuju povećan unos pčelinjih proizvoda, jer je poznato da pomažu u borbi protiv virusnih infekcija. Oni održavaju imuni sistem na zavidnom nivou, te se organizam lakše bori sa svim vrstama infekcija.

Zbog zavidne količine flavonoida u svom sastavu, propolis i med se preporučuju u borbi protiv virusnih infekcija. Tako su se našli na spisku hrane koja se preporučuje za podizanje imuniteta, stoji kao preporuka na zvaničnom sajtu ove organizacije.

O antivirusnoj aktivnosti propolisa urađeno je mnogo naučnih radova, a dokazana je i u narodnoj medicini (herpes…). Tačno je utvrđen mehanizam antivirusnog delovanja flavonoida, kojih u propolisu i medu ima u zavidnim količinama, a ima ih dosta i u jabukama, luku, belom kupusu, narandžama, grejpfrutu… Sve su to namirnice koje se preporučuju u ishrani kako kod prevencije, tako i kod lečenja virusnih oboljenja. Takođe je korisno koristiti suplemente koji u sebi sadrže cink i vitamin D, koji pomažu organizmu da imuni sistem kvalitetnije funkcioniše, samo su neke od preporuka koje se mogu naći na pomenutom sajtu.

Sprečiti falsifikovanje meda 

Upravo je u toku jedna velika akcija protiv jednog velikog pakera meda u Srbiji. U Savezu pčelarskih organizacija Srbije o tome pišu i pričaju javno. U ovoj organizaciji kažu da se istraga vodi ozbiljno i jedva čekaju da se rezultati objave i da krene suđenje. Po njima najvažnije je da javnost vidi ko i šta radi kada je u pitanju med u ovoj zemlji, jer to što pojedinci rade to je zaista sramota. Sumnjivi proizvođač meda je optužen da je praktično falsifikovao otkupne listove, da je lažno potpisivao pčelare, i da je u stvari podizao, jer med je poljoprivredni proizvod koji može da se otkupi sa novcem na ruke, i novac lažnom dokumentacijom. Stvarao utisak da on med kupuje, a u stvari nije kupovao med već je ko zna šta radio sa tim novcem.

‒ Ne možete da otkupite 10 tona meda, a da prodate 100, odakle vam 90. Prema tome to je nešto čime se trenutno bave nadležni organi i nadamo se skorom razrešenju te priče ‒ objašnjava prvi čovek pčelarske organizacije dr Rodoljub Živadinović. 

Prema rečima našeg sagovornika med se falsifikuje na više načina.

‒ Ima više vrsta falsifikata. Jedne su totalni falsifikati u kojima nema ni jednog grama meda, što bi se reklo nije video pčelu, a druga vrsta je mešavina meda. Obično ima 30-40 procenata meda i ostalo su neke vrste šećera. Uglavnom se med falsifikuje najobičnijim šećerom iz džaka koji se praktično skuva sa vodom i meša ili ne meša sa medom. Tako da potrošač vrlo teško može da odredi da li je ono što je kupio falsifikat ili nije ‒ objašnjava Živadinović. 

Po njegovim rečima ni cena meda ne odaje njegov kvalitet.

‒ Mi smo imali do sada od slučajeva da su falsifikati uglavnom bili sa nižim cenama, a i danas je tako uglavnom. Ali opet pronađe se po neki falsifikat koji želi da se cenom praktično pokrije. Stavi normalnu cenu i potrošač ne može više po ceni da se orijentiše. 

Izvor fotografija: Gugl

Postavi odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

11 + eighteen =