Објављивање медијских садржаја заснованих на званичним ставовима представника одређених институција, служби, јавних личности и политичких странака не значи аутоматски потпуну подршку или потпуно слагање аутора или редакције са изнетим оценама тих субјеката. Улога новинара и уредника је да процени да ли је јавни интерес да такви ставови, оцене и подаци буду презентовани. И наравно, да је све у складу са законским одредбама и новинарским кодексом.
Погледајте: Саветник о алексиначком здравству: У ковиду “гинули”, остали чекали да прође пандемија
Аутор текста и уредник је сматрао да је, и поред недостатaка, Извештај Саветника за заштиту пацијената у општини Алексинац од јавног интереса и да треба да буде медијски презентован. То је учињено уз пажљиво вођење рачуна да поједине одреднице за које је новинар и уредник сматрао да не треба да буду у јавном комуницирању, а на које део медицинара указао у достављеном писму, није ни употребио у медијском садржају иако оне у оригиналном извештају постоје.
Прочитајте: Део медицинских радника незадовољан Саветником за заштиту пацијената и писањем овог портала
Може се дискутовати о речи кербери. Схватање аутора је да је Саветник овај израз употребио како би сликовито приказао осећања пацијената који су се њему усмено жалили, а нису имали смелости да те приговоре потпишу. И из саме дискусије на седници општинског Савета за здравље, одржаној дан након објављивање текста, стекао се утисак да саветник Драган Михајловић није имао зле намере већ да је желео да укаже на проблем и на неки начин „пробуди” јавност и Савет да у оквиру својих надлежности предузму активности на побољшању заштите. Зато он у Извештају пита, вероватно све нас, „Шта смо учинили за људе оболеле од КОВИД-а и болесне, потенцирајући као најугроженије категорије стара лица и пацијенте слабијег материјалног стања. Када је већина нас преокупирана само својом егзистенцијом и својим комфором, морате да признате да је то ипак позитивно и храбро од човека који послове саветника обавља у оквиру редовних обавеза, без, колико знам, додатних прихода и дневница.
Ако питате да ли би аутор медијског садржаја направио овакав извештај, одговор је не. Он би морао да буде нешто концизнији и прецизнији, наравно без одавања идентитета пацијената. Да ли је саветник требало поименично да помене оне који бацају сенку на медицинску професију је знак питања. Ако нема оног који ће да посведочи о догађају, то би можда била клевета.
Ако се питате да ли аутор медијског садржаја зна за проблеме у алексиначком и уопште у здравству, одговор је да. Од разуђености територије, ограниченог броја запошљавања медицинских радника због смањења становника на истој територији, уједначене плате- иста примања без обзира на резултате рада, да има безобразних и неодговорних пацијената, о пожртвовању већине вас у пандемији ковида и колико је спасено живота зато што је овдашње здравствено руководство заједно са вама организовало одређене услуге, које можда нису биле у складу са размишљањем оних у Београду и многе друге позитивне ствари. Зна, цени и о томе је радо писао без икаквих предрасуда, личних, политичких или било којих других.
Али аутор написа такође има право да се у име јавности запита, да ли су поједина набављена опрема и уређаји довољно искоришћени и зашто нису они у потпуној функцији пацијената, јер су купљени од јавног новца. С друге стране, неупоредиво вишеструко су такви прегледи урађени у приватним клиникама.
Нажалост, на такве прегледе су „приморавaни“ и људи којима није до комфора и који баш и немају пуно новца да улажу у своје здравље. Наравно, навешћете безброј разлога у одбрану понашања оваквих неодговорних представника здравства, и можда сте у праву. Али, оном болесном и сиромашном, ствари изгледају како смо навели. Очито да има појединаца који злоупотребљавају насталу ситуацију, законску заштиту, недостатак кадра… тако да ни руководиоци ту не могу баш пуно да учине.
Да се разумемо. Аутор није против приватне праксе. Јер, када пожртвовани, вредни и цењени не могу да направе разлику у зарадама у оквиру система, њима остају две могућности. Приватна пракса или одлазак у иностранству. Па, много је боље да такви кадрови остану и раде овде код нас. Наравно, без злоупотребе положаја.
Зато је битан притисак јавности. У том смислу је аутор одлучио да презентује „ споран” медијски садржај и сам свестан да ће само навући гнев појединаца који ће му можда затребати, а да ће постигнути резултати бити минимални. Аутор је сматрао да је ова тема значајнија за јавност од његових страхова и његовог конформизма и одлучио се на овакав корак. И уопште, нема дилеме да му и није баш стало да спас тражи од оног мањег броја неодговорних медицинских радника.
Зато се најискреније извињава оним медицинским радницима који су се неоправдано препознали у објављеном тексту. Свестан сам колико неутемељене оптужбе и сврставање свих у исти кош боле. Тако се и ја осећам када иду притужбе на професионализам новинара.
Али је свестан у каквом се стању налази његова професија, и искрено се нада да је у здравству много боље стање. Ако се вара, онда тешко и вама драги медицинари, али и нама.