BRDJANKA

Из историје: Код Алексинца заустављена куга

Алексиначки карантин био је значајна институција када је граница Србије и Турске била на овом подручју, о чему смо писали у тексту Алексинац кроз историју: Бранио Европу од заразних болести. Историја нас још подсећа како је куга заустављена баш код Алексинца, што је и тема овог написа.

Пошто су карантинске зграде у Алексинцу, које су изграђене 1836. године, биле недовољне за број путника који је приспевао у карантин и због карантинског периода који се стално продужавао, приступило се доградњи карантина 1837. године, а радовима је руководио Аврам Петронијевић.

По наређењу кнеза Милоша, Аврам Петронијевић је изградио нови друм поред Јужне Мораве да би путници улазили са јужне стране у карантин чиме се избегло улажење путника у Алексинац јер до тада да би путници са северне стране ушли у карантим морали су најпре да уђу у Алексинац.

Када се куга појавила у Нишу карантински период у Алексинцу подигнут је у августу 1837. године на 21 дан. Међутим када су турски низами (редовни војници) које је др Херман Мајнерт, недовољно искусан, ослободио даљег издржавања карантина у Алексинцу и дозволио им да отпутују за Београд, пренели кугу у Ражањ и Јагодину, карантински период је у августу 1837. године подигнут на 42 дана. Куга је из Ражња и Јагодине пренета у Параћин и нека суседна села.

Места у којима се појавила куга била су изолована и опкољена стражом тако да нико није могао у њих да уђе или да из њих изађе.

На молбу кнеза Милоша, аустријске власти уступају Србији др Карла Нађа, изузетно енергичног и способног лекара, као и више чиновника Земунског карантина, јер је борбу са кугом на границама Србије, аустријска власт сматрала посебном заштитом за своју земљу.

‒ Др Карло Нађ је од кнеза Милоша добио овлашћења да предузме све мере које сматра потребним за сузбијање куге, а властима је препоручено да му се у свему покоравају ‒ објашњава нам алексиначки професор историје Зоран Стевановић. 

Енергичним мерама др Нађа и кнеза Милоша куга у Србији сузбијена је већ у септембру 1837. године па је карантински период смањен на 21 дан.

Према извештају др Карла Нађа од 20. новембра 1837. године, у свим зараженим местима у Србији разболеле су се од куге 243 особе од којих су умрле 192.

‒ Овај број је веома мали у односу на број умрлих од куге у Турској. У августу и септембру 1837. када се куга појавила у Србији и била сузбијена у Србији, она је у Турској увелико односила жртве. Главну улогу у тој борби имао је карантин у Алексинцу и његови лекари: Херман Мајнерт и Антоније Славуј – каже Стевановић. 

Насловну фотографију старог Алексинца уступио професор историје Зоран Стевановић

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

3 × 2 =