IN MEMORIAM: Василије Стојановић Васа

После краће болести изазване вирусом короне, јуче је у 87. години преминуо Василије Стојановић Васа, професор руског и француског језика у пензији, истакнути друштвено-политички радник, оснивач и један од председника Социјалистичке партије у нашој општини. Сахрањен је данас на Старом гробљу у Алексинцу.

На сахрани је говорио Драгослав Ненадовић, дугогодишњи друштвено-политички радник и некадашњи председник Општинског одбора СПС-а. Опраштајући се од покојног професора, Ненадовић је истакао да је са животне позорнице отишао јединствен и непоновљив човек који је имао  велики углед и ауторитет не само у нашој средини.

− Завршен је један изузетно садржајан и богат живот. Затворила се једна  књига пуна добрих и племенитих дела. Престало је да куца једно велико срце, остављајући  велики неизбрисиви траг у животима свих нас. Васа је цео свој живот провео у родном Алексинцу. Још у раној младости био је суочен са свим недаћама које је носио рат и окупација земље. Кроз живот се пробијао сам, суочен са свим мукама једног радничког детета, школујући се за посао просветног радника, који је са толико љубави радио. Био је омиљени професор руског и француског језика, директор Основне школе на Алексиначком Руднику и у Лоћики, омладински и  синдикални руководилац, партијски активиста и дугогодишњи професор Алексиначке гимназије. Педагошки рад професора Васе био је пример многима, а нарочито млађим колегама. Његова снага била је у једноставности, скромности и принципијелности. Увек је био спреман да разговара и да савет. Аргументима се борио за своје ставове, имао је урођени осећај за истину и правду, што га је и професионално и људски везало за мајку Русију коју је толико волео. Следећи  породичну традицију патриотизма и човекољубља, још као ученик гимназије, нашао се међу одабранима – постао је члан Комунистичке партије.Овој идеји остао је веран до краја живота, казао је Ненадовић, а затим додао:

− Ни једна значајна манифестација културна, просветна, историјска, јубилеј, коју је организовао град није протекла без учешћа, ангажовања, знања, доприноса нашег професора, који их је увеличао, дао димензију и афирмисао у корист града и грађана, Професор је волео свој и наш Алексинац. Његов одлазак је ненадокнадив губитак за све нас и у овој сфери. Ми, његови другови, са посебним пијететом се опраштамо од њега, као оснивача и председника Општинског одбора Социјалистичке партије Алексинца. Његовом смрћу остали смо без пријатеља и друга, а Социјалистичка партија без истакнутог и оданог члана и руководиоца. За мене лично је Василије Стојановић био и остаје мој професор, иако ми никада није предавао. Тако сам га увек ословљавао. Професор је првенствено мој друг и пријатељ, вишегодишњи сарадник, величина у свему, а и за све нас прави професор у много чему. Није ми био породица, али као да јесте. Зато, опраштам се од мог професора са тугом, великим поштовањем и поносом, увек сећајући се многих година заједничког рада и дружења, пријатељовања, рекао је Ненадовић и нагласио да је професоров одлазак његовим пријатељима и рођацима, а посебно члановима породице ненадокнадив губитак, али је зато за утеху чињеница да је поносно и достојанствено живео и оставио иза себе дивну породицу која наставља његовима путем.

3 коментара

  1. Bio je izuzetno strog ali pravičan. Od njega sam mnogo naučila , tako da su mnogi mislili da sam prava Ruskinja. Dragi moj profesore, neka Vam je laka zemlja. Vjecnaja pamjat! Odlaze najbolji.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

four × 4 =