Docent dr Dejan Antić sa niškog Filozofskog fakulteta održao je sinoć predavanje koje je bilo posvećeno ideji srpske državnosti. Dr Antić je, pored ostalog, govorio i o stvaranju ustaničke Srbije i postavljanju temelja za izgradnju srpske države u 19. veku.
̶ Ideja o srpskoj državnosti datira još iz perioda ranog srednjeg veka. To nije ideja koja je nastala u 19. veku, ali je ovo predavanje upravo koncipirano tako da se bavimo periodom obnove ideje srpske državnosti. I ono se bazira upravo na najvažnijim ključnim tačkama perioda obnove srpske državnosti od srpske revolucije 1804. godine preko Drugog srpskog ustanka. Zatim Načertanija Ilije Garašanina koja je oblikovala tu ideju srpske državnosti preko Velike istočne krize i srpsko-turskih ratova sve do Balkanskih ratova i Bukureškog mirovnog ugovora kojim su definisani obrisi srpske države i definisane granice srpske države pre Velikog rata ̶ rekao je na početku razgovora za naš portal dr Antić.
Dokle se stiglo sa tom idejom?
̶ Mi imamo problem što je 1914. godine došlo do diskontinuiteta u realizaciji ideje srpske državnosti, što je srpski nacionalni koncept zamenjen jugoslovenskim konceptom i što se mislilo da će tim konceptom i njegovom realizacijom srpsko nacionalno pitanje biti rešeno. A u stvari, u praksi se pokazalo da ne samo da nije rešeno, već su nastali mnogobrojni problemi. Iako svoje korene vuku iz prošlosti, ti problemi su vidljivi i uočljivi i dan-danas. Vidite situaciju na Kosovu i Metohiji, takođe u Bosni i Hercegovini gde se narušava Dejtonski mirovni poredak i da se otima poljoprivredno zemljište Republici Srpskoj. Dakle, sve su to posledice jednog pogrešno prihvaćenog jugoslovenskog koncepta koji u tom trenutku nije delovao kao neka opasna stvar i delovao je bezazleno, a u stvari pokazalo se da nije nimalo bezazlen i da nam se sve to sada obija o glavu ̶ kazao je naš sagovornik.
Predavanje doc. dr Dejana Antića organizovao je Filozofski fakultet u Nišu u saradnji sa ovdašnjim Centrom za kulturu i umetnost. Posle Aleksinca predavanja će biti održana i u Prokuplju i Pirotu. Time će biti okončana serija predavanja kojom je obuhvaćeno dvadesetak gradova jugoistočne Srbije.
Zašto je treći Hatišerif značajan za Aleksinčane?
̶ Srpski narod je u više navrata tražio neku vrstu autonomije u okviru Osmanskog carstva. Prvi put je to učinjeno Ičkovim mirom 1806. godine, a kasnije je na tome radio i Miloš Obrenović. Tek sa potpisivanjem Jedrenskog mirovnog ugovora iz 1829. godine, Turci su se obavezali da će dati autonomiju. Prvim Hatišerifom su obećali, drugim Hatišerifom su dali autonomiju, ali nisu dali one krajeve koji su bili oslobođeni u vreme Karađorđevog ustanka, a koji su nakon pada Karađorđeve Srbije ušli u sastav Osmanskog carstva, već se to dogodilo sa trećim Hatišerifom iz 1833. godine. Trećim Hatišerifom ovih šest nahija vraćeno je u sastav Kneževine Srbije i tada je i Aleksinac između ostalog ušao u sastav srpske države. Aleksinac je imao tu ulogu pograničnog grada i diplomatija i politika pa i ekonomija, sve se nekako prelivalo preko Aleksinca i dalje ka Turskoj. Naročito je stradao u vreme Prvog srpskog- turskog rata 1876. godine i kada su vođene važne bitke u okolini Aleksinca. Ali, sa potpisivanjem Berlinskog ugovora, kada je Srbija dobila nezavisnost i kada je teritorija kraljevine Srbije proširena za četiri okruga na jugu, mislim na Toplički, Niški, Pirotski, Vranjski, Aleksinac više nije bio pogranični kraj i onda je grad mogao da živi normalno i bezbedno.