Цврчак и мрав: Плес и музика уместо говора

Четвртог такмичарског дана Зимског позоришног фестивала за децу, алексиначка публика била је у прилици да погледа представу „Цврчак и мрав на рођендану”, Градског позориштa Бечеј и Фестивала еколошког позоришта за децу и младе Бачка Паланка. Драматургију представе потписује Фатма Кећели, режију и сценографију Соња Петровић, док за костимографију је била задужена Марија Петровић.

Главне улоге припале су фантастичном двојцу, Ани Врбашки и Марку Дињашком, које Алексинчани памте по њиховом учешћу на прошлогодишњем Алексиначком летњем фестивалу, када су у оквиру своје групе Alice in WonderBand извели перформанс „РиКаТаКа – нови балкански ритам”.

‒ Представа је настајала кроз радионичарски рад и кроз експеримент, истраживање. Није постојао никакав предлог текста по коме смо ми почели да радимо, нити је то сада нека адаптација, него просто је настајало кроз радионичарско стваралаштво и рад. Тако да смо негде кренули од музике наравно, јер Ана и Марко се просто баве музиком и пре свега су музичари па онда све остало. У ствари ми смо на музику дописивали одређене дијалоге и онда је на крају настајала прича. Из свега тога музика нам је негде, може се рећи, била прво полазиште из чега је и настајао текст ‒ закључила је Соња Петровић, редитељка комада.

Живећи у модерном друштву, Цврчак и Мрав показују како изгледа њихов свет када се нађу у непосредној близини прославе дечијег рођендана, где су окружени отпацима које деца бацају на земљу и чиме несвено угрожавају њихове животе у трави. Представа носи поруку о пријатељству, узајаманој помоћи, али и као лајтмотив носи важну поруку о еколошким проблемима данашњице.

„Цврчак и мрав на рођендану” је невербална представа, у којој су се актери вешто служили позоришним, плесним и музичким језиком, која је и поред тога што није традиционална представа са мноштвом диалога и говора, успела да привуче велику пажњу малишана у Великој сали Дома културе.

‒ Мени је ово најприроднији начин да се изразим, због тога мени то можда лежи тако природно, а ми се иначе бавимо као музичка и театарска група и једним и другим изразом. Спајамо у свом изразу музику и физички театар и покрете на сцени и плес, донекле, тако да оно што сте видели вечерас је наш неки најприроднији начин израза. Оно што је необично и чудно, јер то није уобичајено у позоришту у Србији, али за нас је то нешто потпуно нормално ‒ рекла је Ана Врбашки, која је понела титулу „Глумца вечери”.


Вечерас се завршава такмичарски део фестивала

Вечерас је на програму последња такмичарска представа „Питам се, питам, колико сам битан”, позоришта „Бошко Буха” из Београда. Представа је настала по причи „Kurt quo vadis?” норвешког савременог писца Ерленда Луа. Драматизацију овог комада потписује Милена Деполо, а режију Јана Маричић.


 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

three × two =