У селима алексиначке општине овчарство је све ређи посао, а још је мање оних који се баве производњом чистог овчијег сира. Једно домаћинство породице Мијаиловић у Мозгову чува традицију и данас има око 110 уматичених грла сврљишке праменке.
Како се ово газдинство бави узгојем сврљишке праменке, расе која се музе и даје млеко за производњу овчијег сира, дневно произведу између шест и седам килограма кришке.
− Мислим да сам једина у алексиначкој општини која прави чист овчији сир. Можда неко помеша са крављим млеком, али ово је чист сир − каже Љиљана Мијаиловић.
Како додаје, купци су често изненађени квалитетом и благим укусом, без јаког мириса као што је некада био случај са овчијим сиревима, па се често враћају за нове количине. Потражња за оваквим производом постоји, а по сир долазе и људи ван алексиначке општине, јер нису знали да се у овом крају производи прави овчији сир. Цена овчијег сира тренутно је 1200 динара по килограму, док купци који узимају веће количине имају попуст.
− Кад неко каже да је скупо, ја му кажем да дође само један дан да музе све ове овце, па ћу му дати три килограма сира на поклон − каже кроз осмех Љиљана.
Једна овца у просеку даје од 200 до 500 милилитара млека по мужи, а за килограм кришке потребно је око четири литра млека.
Међутим, иако производња може солидно да одржи домаћинство, проблеми су бројни – од сушних година и недостатка хране, до опасности од вукова.
− Прошла година је била баш лоша. Већ у августу смо потрошили скоро све резерве хране за зиму. Сто брава тражи да једе. Не смемо да их терамо у планину јер има вукова. Ако стадо иде у реду, обично задња овца настрада − појашњава Љиљана.
Ова прича показује колико труда, рада и упорности стоји иза сваког килограма домаћег овчијег сира, али и колико је важно очување традиционалне производње и аутохтоних раса у селима Србије.